Зашто Швајцарци неће безусловни приход

Грађани Србије кажу да би радо прихватили да до краја живота, без обзира на то да ли раде или не, примају 2.500 франака месечно.

На исто ово питање, Швајцарци су одговорили: "Не, хвала!" Чак 76,9 одсто њих на референдуму је одбило да прима основни безусловни приход од 2.500 франака месечно. Да одбију, сугерисала је и Влада – јер овакав модел изискује додатних 25 милијарди франака годишње, а ризикује да смањи број запослених у слабије плаћеним занимањима. И мимо те рачунице, Швајцарци су показали да су свесни да ништа није бесплатно.

Економски новинар Милан Ћулибрк напомиње да је чињеница да би, да је референдум прошао, швајцарски франак ослабио кад би се делио несебично.

"С друге стане то би значило повећање пореза, јер би грађани знали да би добили новац у леви џеп, али да би морали да га дају из десног џепа. То није никакава алхемија, они то знају", додаје Ћулибрк.

"Не знам шта би се десило у Србији, мислим да би одзив био 150 одсто да се добије било шта само да је џабе", сматра Ћулибрк.

Швајцарски заговорници онога што делује џабе истицали су да је сума од 2.500 франака месечно неопходна за достојанствен живот. Та идеја нове левице у Европи Швајцарцима није блиска – не зато што се рађају са тиме да цене рад, већ зато што њихов рад цени држава, каже социолог Драган Станојевић.

Станојевић наводи да могућност да раде и зараде карактерише швајцарско друштво, као и то да онда тај основни приход није нешто што је потреба већине становништва.

"Јачина економије, стабилност институција, стабилност тржишта рада јесте услов изградње вредносног система у којем се рад цени", поручује Станојевић.

Али, није цела Европа Швајцарска, па ће концепт основног прихода ускоро експериментално почети да примењују Финска и неке холандске општине.