Помирљиви тонови из Пјонгјанга

У престоници Демократске Народне Републике Кореје Пјонгјангу одржава се 7. конгрес Радничке партије, који је окупио око 3.000 припадника те, једине, политичке странке у земљи.

Овај догађај привукао је велику пажњу светске јавности јер је претходни конгрес те партије одржан далеке 1980. године.

Нови конгрес важан је и због тога што је сазван у условима спровођења до сада најтежих економских санкција против Северне Кореје и повишене политичке и војне затегнутости на Корејском полуострву.

Аналитичари у источној Азији сматрају да је разлог за оживљавање праксе одржавања конгреса настојање да се уједини партија и консолидује власт лидера Ким Џонг Уна, за којег се верује и да је био мотивисан жељом да коригује политику свог покојног оца Ким Џонг Ила, који је вредновао положај и потребе армије више од саме партије.

Севернокорејски вођа Ким Џонг Ун, трећи у наследној линији владара из породице Ким, у говору пред партијским функционерима изјавио је да његова земља нема намере да се одрекне нуклеарног програма због којег се она сада налази под најоштријим економским санкцијама у својој историји.

Он је, међутим, истакао и да је Северна Кореја одговорна држава, те да неће прва употребити нуклеарно оружје, већ да оно може бити искоришћено само ако је суверенитет земље угрожен од стране агресивних, непријатељских снага наоружаних истом врстом оружја.

То је релативно уравнотежена и помирљива изјава у поређењу с претњама о потпуном уништењу Јужне Кореје и САД какве су до сада редовно долазиле из Пјонгјанга као реакција на увођење санкција или војне вежбе те две земље.

Севернокорејски лидер, такође, је рекао да ће његова држава настојати да унапреди везе са земљама са којима се до сада налазила у непријатељским односима, што би могло да значи да његов режим прижељкује неку врсту преговора са САД и њеним савезницима у вези са санкцијама и нуклеарним програмом.

Севернокорејски лидер одлучан је да унапреди стандард становништва

Поводом одржавања 7. конгреса Радничке партије севернокорејски власти позвале су у Пјонгјанг и већи број западних медија, међу којима и Си-Ен-Ен и Би-Би-Си, који су имали прилике да се увере да је, бар у престоници, животни стандард становништва виши него пре, односно да у њој има више нових добро опремљених шопинг центара, болница и забавних паркова, те да становништво располаже паметним телефонима и таблет рачунарима, што може бити индикатор да млади севернокорејски лидер покушава да покрене економске реформе по узору на Кину.

Ким Џонг Ун, који је по доласку на власти крајем 2011. године себи за задатак поставио унапређење економије и подизање животног стандарда становништва упоредо са развијањем нуклеарног наоружања, објавио је и нови петогодишњи економски план, али није прецизирао његов садржај, тако да остаје нејасно у којој мери ће Пјонгјанг следити Пекинг у увођењу капиталистичког модела у привреду.

Велика препрека напорима владе у Пјонгјангу за јачање економије, међутим, биће нове санкције које је Савет безбедности Уједињених нација Северној Кореји увео у фебруару ове године након што је та земља одржала четврту по реду нуклеарну пробу и тест балистичке ракете великог домета, тиме се оглушивши о неколико ранијих резолуција тог међународног тела.

Нове санкције предвиђају инспекције товара на свим севернокорејским трговачким бродовима, укључујући ту и оне који плове под страним заставама али припадају предузећима из те земље, те намећу ограничења за извоз руда, попут угља и гвожђа, које Северној Кореји годишње доносе приходе од неколико милијарди долара.

Уз већ постојеће санкције које, између осталог, забрањују финансијске трансакције и трговину опремом и материјалима који могу бити искоришћени за војне намене, оне би требало да даље економски ослабе Северну Кореју и присиле је на одрицање од нуклеарног програма, чији развој, поред САД и Јужне Кореје не одговара ни њеном традиционалном савезнику Народној Републици Кини.

Наставак или привремено замрзавање нуклеарног програма?

Војни аналитичари оцењују да је Северна Кореја постигла успех у минитуризацији нуклеарне бомбе, односно, да је сада у стању да нуклеарно оружје које поседује постави на врх својих балистичких ракета, као и да, поред чисте атомске, вероватно поседује и неку врсту хибридне направе с елементима хидрогенске бомбе.

Међутим, још увек се спекулише о томе да ли је успела или не да развије технологију која омогућује интерконтиненталним ракетама, које би у свој домет могле да захвате читаву територију САД, да након кратког изласка у Земљину орбиту под тачним углом уроне назад у атмосферу, што је битно не само због прецизности, већ и због тога што погрешан улазак у атмосферу може да доведе до распада ракете у ваздуху.

Очи света зато су сада упрте у Пјонгјанг, у очекивању да ли ће тамошњи режим, након помирљивих изјава његовог лидера на конгресу Радничке партије наставити са нуклеарним и балистичким пробама или, можда, сести за преговарачки сто и привремено замрзнути развој свог нуклеарног програма, како би ублажио тензије у региону и избегао опасност да се у спровођење тешких санкција активно укључи и његов убедљиво највећи спољнотрговински партнер Кина, поготово што је индустријска зона Кесонг на граници са Јужном Корејом, која је такође важан извор прихода за Северну Кореју, затворена.