Избеглице и превозничка мафија

"Добар дан, сезона је почела – овде je листа наше понуде", гласи један пост на Фејсбуку. Након тога следе цене: Турска–Италија 3.800 долара, Либија–Италија, зато што је удаљеност краћа, 2.500 долара.

"Сви чамци су од дрвета, дужина 22 метра, ширина 4,5." На постинг-фотографијама позирају три старија продавца душа, иза њих сценична атмосфера неке средоземне луке. Испод телефонски број за WhatsApp и Вајбер – "Питајте нас све што вас занима", поручује реклама, једна од многих.

На хиљаде кријумчара, углавном у Египту, Либији и Турској, врбује овог лета своје муштерије преко интернета.

Један од њих хвали се на Би-Би-Сију како добија између 10 и 20 захтева дневно.

"Пре три године нико од њих још није радио преко интернета. У међувремену 30-40 посто мог бизниса тече онлајн", каже овај кријумчар.

Није зато необично да је смартфон одавно постао најважнији пратилац у животу једног избеглице. Куд год да стигне, прво се пуне батерије.

Дуж северноафричке обале оперише морска мафија без граница, која очајницима из Сирије, Ирака, Авганистана или Еритреје продаје превоз до Лампедузе или Грчке.

Нова пословна грана је рођена

Више од 400.000 људи је ове године већ прошло том по живот опасном рутом, а скоро 3.000 их се удавило.

До краја године рачуна се да ће се цифра прелазака попети на 800.000.

Најмање милијарда долара прелила се у џепове бескрупулозних посредника, оних који сада своје услуге нуде по фиксним ценама као да је реч о туристичким путовањима.

Порука "погодно за фамилије, деца упола цене" визуелно се појачава сликама блиставо осветљених луксузних крузера.

Фалсификовани пасоши и визе се такође наручују у пакету преко Фејсбука. Деведесет дана у Великој Британији кошта 7.000 долара, чекање недељу дана – "молимо, само озбиљне понуде".

Неки чак иду тако далеко да додају и "оцене" својих, наводно задовољних муштерија.

Новинар Ђампаоло Музумечи, аутор књиге о пословима северноафричких кријумчарских мрежа људи, назива их "највећим илегалним тур-оператором света".

Свеједно да ли као продавци фалсификованих пасоша, поморски кријумчари у Либији или возачи камиона у Малију – захваљујући интернету сви они оперишу преко континената.

Полиција и обалска стража нису дорасле таквој концентрацији глобалног илегалног бизниса – или су немоћни, или затварају очи за одговарајућу накнаду.

С друге стране Средоземног мора Европска унија реагује једнако збуњено.

"Друштвене мреже као Фејсбук и Твитер користе се за ширење информација, саветују како најбоље доћи илегално у Унију, које су руте тренутно најсигурније, које тог тренутка отворене", лапидарно констатује гранична служба Фронтекс.

Марцијалне претње Европске уније, у стилу "послаћемо морнарицу на кријумчаре", остају само празне претње.

Јер, либијска обала је дуга 1.700 километара, а Либија као држава већ одавно не функционише. Оно мало патролних чамаца испловљава тек када се голим оком види да неки претоварени брод тоне близу обале.

"Сигурно и комфорно"

У међувремену се кријумчарске локације за бизнис све више селе из Турске или Сирије у Грчку, зато што су морски путеви оданде краћи, а пословни ризик мањи.

"Наши бродови су сигурни и комфорни", правдају истанбулске мафијашке газде своје, у односу на друге нудиоце услуга, високе цене.

Мање амбициозни превозници врбују са сликама осмометарских гумених чамаца за 35 особа, 900 долара у пакету.

Један коментар на Фејсбуку осваја црним хумором: "Ако се удавимо, хоћемо ли новац добити натраг?"

Према подацима Интернационалне организације за миграције (ИОМ) ове године, 432.761 особа је до прошлог четвртка, преко морских путева, стигла на неку од европских обала.

Најмање 2.748 је том приликом нашло смрт, од тога највише (2.620) између Либије и Италије.

Дестинација број један је Грчка са 309.356 избеглица до сада, више од 175.000 долазе из Сирије.

Италије се докопало 121.139 људи до ове недеље, а у тој статистици води Еритреја са више од 30.000 избеглица.

Превела Весна Кнежевић, дописник РТС-а из Беча