Мигрантска криза удар на европски буџет

"Затражили смо од Европске комисије да направи економску и финансијску анализу утицаја који избегличка криза има и који може имати", рекао је министар финансија Луксембурга, Пјер Грамења, после састанка са својим европским колегама, преноси Бета.

Неке државе-чланице оклевају да учествују у плану Европске комисије за расподелу 160.000 избеглица које су стигле у Европу кроз земље на границама ЕУ, савладане њиховим приливом - Мађарску, Италију и Грчку.

"Лукембуршко Председништво ЕУ је позвао Комисију да састави анализу да би проценила да ли се избегличка криза може сматрати ванредном околношћу по правилима Пакта за стабилност и раст", додао је он.

По правилима ЕУ, земље-чланице могу у случају изузетних околности одступити од чврстог буџетског оквира Пакта за стабилност, те њихов буџетски дефицит може бити већи од допуштеног.

"Комисија је чувар свих споразума и она ће, као и увек, примењивати правила Пакта за стабилност и раст у свим државама чланицама на доследан начин, узимајући у обзир све факторе које треба узети у обзир", рекао је европски комесар за економске послове, Пјер Московиси.

"То ће бити учињено на време", додао је он. Неке европске земље траже попуштање фискалних правила због последица миграционе кризе - Аустрија, Италија и Ирска.

Европска инвестициона банка је такође показала спремност да помогне превазилажење кризе. "ЕИБ је флексибилно давала хитну помоћ током елементарн их непогода. Ми то можемо и морамо учинити и у време садашње хуманитарне кризе", рекао је њен председник Вернер Хојер.

Хојер је рекао да би ЕИБ могла помоћи државама-чланицама да финансирају инфраструктуру за пријем и помагање избеглицама на достојанствен начин, посебно за становање и школовање.

Иако избеглице и даље стижу у Европу, земље ЕУ се боре да нађу заједничко решење ове кризе, док се за њихов пријем залаже пре свега Немачка.