Јапан, повратак нуклеарне енергије

Реактор бр. 1 у нуклеарној централи "Сендај" у месту Сацума Сендај, префектура Кагошима након нешто више од месец дана техничких припрема и пробног рада почео је да становништво и привреду јужног јапанског острва Кјушу снабдева електричном енергијом.

После изливања радијације у централи "Фукушима 1" у марту 2011, нуклеарни реактори у Јапану су постепено извођени из употребе. Док је један део њих сместа превентивно искључен због забринутости да су изграђени на земљишту посебно осетљивом на тектонске ударе, већина је једноставно угашена када им је касније дошло време за редовни ремонт.

Потом је уследила серија испитивања која је обухватала преглед земљишта испод и око централа, анализу опреме, безбедносне процедуре и система узбуњивања и јављања, као и симулације несрећа и вежбе.

Као резултат свега тога, експерти и влада су као најизгледније кандидате за рестартовање одредили 19 од укупно 42 тренутно употребљива реактора.

Ипак, локалне управе, групе грађана и невладине организације успеле су да до данас спрече коришћење нуклеарне енергије подношењем тужби суду и захтева за даља испитивања.

Историјски дан?

Реактор бр. 1 у малој нуклеарној централи "Сендај" на обали живописног острва Кјушу није први који је пуштен у рад након несреће у Фукушими, јер је 2012. накратко укључен један реактор централе "Ој" у префектури Фукуј на обали Јапанског мора. Међутим, он је први који је прошао кроз сва поменута испитивања и први чије је коришћење дозвољено одлуком суда који је одбио жалбу локалних власти и грађана који су покушали да блокирају његов рад, па је зато и први од којег се у будућности очекује трајнија експлоатација.

Зато се укључење тог реактора у мрежу за снабдевање може сматрати историјским и када је у питању нуклеарна индустрија у Јапану и, уопште, однос према нуклеарној енергији.

Реактор 1 у централи у Сендају, наиме, као да је коначно преломио вишегодишњу политичку и техничку клацкалицу у Јапану у вези са употребом нуклеарне енергије и можда чак наговестио смер у којем ће се решавати будући правни спорови између група грађана и компанија из области електропривреде.

Ипак, он засигурно неће решити моралне дилеме поводом употребе нуклеарне енергије.

Либерално-демократска партија, која доминира владајућом коалицијом, од повратка на власт крајем 2012. године непрекидно се залаже за рестартовање нуклеарних реактора који су пре несреће у Фукушими задовољавали једну трећину потреба Јапана за електричном струјом.

Јапанска влада сматра да је коришћење нуклеарних реактора, који обезбеђују стабилно снабдевање по малој цени, неопходна мера за стимулисање посустале економије и за балансирање државних кофера. Наиме, да би одменио губитак енергије настао искључивањем нуклеарних реактора, Јапан је био присиљен да увози огромне количине природног гаса, угља и нафте, због чега је 2012. године, први пут након читаве три деценије узастопног суфицита у економској размени са иностранством, почео да бележи дефицит у спољној трговини.

Коришћење нуклеарне енергије поред стабилног снабдевања привреде и попуњавања рупа у државном буџету, смањиће и енергетску зависност Јапана од иностранства, па су политичари и бирократе на челу државе уверени да чине добро за своју земљу.

Међутим, испитивања јавног мњења показују да се између 55 и 60 посто грађана у Јапану и даље противи поновном укључивању нуклеарних реактора. Нуклеарна енергије сада се оштро критикује не само као опасна по здравље људи и животну средину, већ и као економски најскупљи вид енергије упркос малим трошковима производње и дистрибуције, с обзиром на огромну штету по привреду коју је проузроковала контаминација земље и мора, те баснословне суме новца које се сипају у санацију разорених реактора "Фукушиме 1".

Шта доноси сутра?

Пре нуклеарне несреће у Фукушими, Јапан је поседовао чак 54 употребљива нуклеарна реактора – највише у свету по глави становника, а тадашња влада је радила на плановима да у наредних десет година удео нуклеарне енергије у производњи струје у држави подигне на чак 50 одсто.

Нуклеарна криза у Фукушими, која је у једном тренутку чак и запретила опстанку престонице Токија, пробудила је успавано јавно мњење и дала снажан аргумент противницима нуклеарне енергије, па се међу политичарима и стручним коментаторима у оптицају нашла идеја о радикалном скретању: о потпуном одрицању од нуклеарне енергије или бар о драстичном умањењу зависности од ње.

Међутим, промена власти у децембру 2012. године довела је до промене размишљања у врху. Садашња јапанска влада нуклеарну компоненту у енергетском снабдевању сматра виталном за економско функционисање државе и њену политичку безбедност, односно независност од догађаја на Блиском истоку и у другим регионима света који су велики снабдевачи нафтом и гасом. Јапанска влада сада сматра реалним и корисним да нуклеарна индустрија оствари учешће од око 20 посто у домаћем енергетском миксу.

Либерално-демократска партија и њен коалициони партнер Комејто имају апсолутну већину у парламенту и морални легитимитет да воде политику по свом нахођењу јер су ту већину и потврдили на недавним ванредним, превременим изборима.

Ипак, ни таква моћ у одлучивању и легитимитет можда неће бити довољни да влада спроведе своје циљеве у вези са поновним масовнијим коришћењем нуклеарних реактора онако како је планирала, јер мноштво неформалних грађанских група, невладиних организација, па и локалних управа правним средствима блокира и успорава рестартовање реактора и изградњу нових централа, док се истовремено много старих постројења ближи крају трајања.

Зато, мада је поновни почетак експлоатације нуклеарних реактора несумњиво важан догађај, који наизглед наговештава тријумф владине политике, до следећег битног момента у вези са коришћењем нуклеарне енергије у Јапану може протећи још много времена.