Јункеров план за избеглице

"Европа није добро место. Недостаје довољно Европе у Европској унији и недостаје јединства у Европској унији. То мора да се промени", рекао је Жан-Клод Јункер током обрађања у ЕП, јавља Ротерс.

Kaко је рекао, Европљани треба да се сете да је Европа континент на којем је готово свако у неком тренутку био избеглица.

"Ми Европљани треба да знамо и никад да не заборавимо зашто је право на азил једно од фундаменталних, једно од најважнијих, права. То не смемо да заборавимо", поручио је Јункер посланицима ЕП.

Истина је, додао је Јункер, да Европа не може да буде уточиште за све унесрећене на овом свету, али је подсетио да тренутни број избеглица чини 0,11 одсто укупне популације у ЕУ, док је у Либану то 25 одсто.

"Све док траје рат у Сирији, избегличка криза неће једноставно нестати. Боримо се против Исламске државе. Зашто онда нисмо спремни да примимо оне који напуштају Исламску државу?", упитао је Јункер.

Председник ЕК позвао је земље чланице Европске уније да без одлагања прихвате план и истакао да "није време да одуговлачимо и радимо као да се ништа посебно не дешава".

Јункер је указао да је ЕУ суочена са таласом избеглица, махом из Сирије, Либије и Еритреје, од којих је само од почетка године око пола милиона стигло у ЕУ. Додао је да чланице ЕУ не смеју правити разлике између Јевреја, хришћана и муслимана.

"Не треба да се плашимо, него да одмах покренемо европске институције, а приоритет треба да нам буду хуманизам и људско достојанство, јер нас историја обавезује на то", поручио је председник ЕК.

Председник ЕК нагласио је да "шенгенски споразум неће бити укинут" док траје мандат Европске комисије на чијем је челу, али је додао да се простор без граница унутар ЕУ мора одбранити много снажнијим надзором спољних граница Уније.

Јункер је током говора често био прекидан аплаузима посланика, али су неки, као лидер британских евроскептика Најџел Фараж, добацивали увреде.

Јункеров план предвиђа да земље чланице солидарно приме укупно 160.000 избеглица, које се тренутно налазе махом у Грчкој и Шпанији, преноси Танјуг.

У зависности од величине, богатства и капацитета, све земље чланице би, према плану, морале да приме известан број избеглица, а као накнаду би требало да добију по 6.000 евра по особи из фондова ЕУ.

Оне земље које одбију да приме задати број избеглица, мораће за сваког кога нису примиле да уплате исту суму у посебан фонд ЕУ.

Планом је предвиђено да највише избеглица приме Немачка (око 40.000) и Француска (30.000), најмање Кипар и Малта (нешто више од 400), а ниједној чланици неће бити дозвољено да бира и дискриминише избеглице према вероисповести, степену образовања и осталим личним карактеристикама.

Осим тога, ни избеглице неће моћи да бирају у коју земљу ће бити насељене, а уколико одбију, прети им ускраћивање права на азил и депортација у земљу порекла.

Велика Британија и Ирска, које нису чланице Шенгенског споразума, нису укључене у овај план, мада је британски премијер Дејвид Камерон најавио да је његова земља спремна да добровољно прими до 20.000 избеглица током наредних пет година.

Сличан план Европске комисије, којим је било предвиђено расељавање четири пута мањег броја избеглица, летос су одбиле земље чланице, позивајући се на суверено право сваке државе да сама одлучује колико ће избеглица примити.

"Балкан мора да заштити људска права" 

Јункеровим планом предвиђено је да се повећа финансијска помоћ сиромашним земљама Африке и убрза процедура за враћање азиланата са Западног Балкана, за које се сматра да покушавају да уђу у ЕУ из економских разлога.

Јункер је објаснио да "то није никакво упрошћавање поступка за одобравање азила" и да "ни у ком случају не доводи у питање основно право на азил лица која долазе из Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије или Турске".

Нагласак ће, према Јункеровим речима, наравно бити стављен на земље у кризи, рату, па списак "безбедних земаља" неће заобићи Женевску конвенцију о азилу, јер је то право које остаје на снази.

Европска комисија је, ради делотворнијег одобравања азила, на списак "безбедних земаља" ставила и државе Западног Балкана које ће изгубити сваки изглед за чланство у ЕУ ако би биле скинуте са тог списка, јер би то значило да се у њима не поштују људска права и закони, рекао је Јункер.

Јункер је напоменуо да "земље које ће бити на списку ‘безбедних земаља' морају знати да ће, ако буду повучене са тог списка због тога што темељна права у њима нису зајамчена, изгубити сваки изглед да уђу у редове Европске уније".

"Две ствари ту иду руку под руку. Једно је утврђивање списка ‘безбедних земаља', али је куцнуо час да променимо поступак за давање азила, посебно кад је реч о Даблинској одредби да о захтеву за азил мора одлучивати земља ЕУ у коју уђе азилант", нагласио је челник извршног тела ЕУ.

Подршка Јункеру у ЕП

Шефови главних посланичких група у Европском парламенту подржали су план председника Европске комисије Жан-Клода Јункера.

"Јункер има пуну подршку Европске народне партије", рекао је шеф посланичке групе десног центра Манфред Вебер, највеће странке у ЕП.

Позитивно је оценио план председника ЕК да се око 160.000 избеглица из Сирије, Либије и Еритреје, које се тренутно налазе махом у Грчкој, Италији и Мађарској, солидарно расподеле међу земљама чланицама, као и идеју да се земље кандидати за чланство у ЕУ, међу којима је и Србија, сврстају на европску листу "сигурних земаља".

Захтеви азиланата из тих земаља, за које се сматра да траже статус из економских разлога, били би обрађивани по убрзаном поступку и брже враћани у земљу порекла ако буду одбијени.

Ђани Патела, вођа европских социјалиста, друге по величини парламентарне групе, такође је подржао Јункеров план, али је критиковао председника Европског савета Доналда Туска што није дошао на данашње пленарно заседање. Европски либерали, које предводи Ги Верхофштат су, уз подршку плану, упутили и критике на рачун држава чланица и европских институција због закаснеле реакције.

Верхофштат је посебно критиковао Мађарску, Чешку, Словачку и Пољску због односа према избеглицама, рекавши да су те земље, чији су грађани пре неколико деценија такође морали да беже од прогона "заборавиле своју историју".

Лидер британске антиевропске партије Укип Најџел Фараж је, међутим, упутио оштре речи на рачун Јункера и свих оних који се залажу за прихват избеглица, рекавши да то води у "катастрофу библијских размера".

Јункеров план су напали и припадници екстремно десних грчких и мађарских странака, који су упозорили на опасност од исламизације Европе ако се избеглицама дозволи да у њој остану.

У међувремену, чешки премијер Бохуслав Соботка и пољска опозиционарка, кандидаткиња за премијера Беата Шидло, негодовали су због обавезних квота. С друге стране, званични Беч подржао је дискусију о квотама тражећи одржавање ванредног самита Уније који би био посвећен избегличкој кризи.