Ердоган: Москва прво да објасни Крим, па да прича о Јерменима

Председник Турске Тајип Ердоган је рекао да "то није први пут да Русија употреби реч геноцид говорећи о том догађају" и да је лично тужан што је Путин тако поступио", преноси Ројтерс.

"Очито је оно што се догађа у Украјини и Криму. Руси би прво требало то да објасне, пре него што назову геноцидом оно што се десило у Отоманском царству", рекао је председник Турске на конференцији за штампу у Анкари, преноси Танјуг.

Руски председник Владимир Путин истакао је на комеморацији у Јеревану 24. априла, којом је обележена 100. годишњица погрома над Јерменима за време Отоманског царства, да је став Москве о геноциду над Јерменима непромењен, да је у питању нешто што не може да се оправда.

"Русија остаје доследна, увек смо веровали да не може да се оправда тако масовно убијање људи", рекао је он.

Путин је упозорио на повратак нацизма у низу земаља и позвао на размишљање у вези са последицама.

"Нажалост сада у многим регионима света, неофашзизам подиже главу и радикални националисти теже за моћи, видимо да је антисемитизам све јачи, као и манифестације русофобије", навео је руски председник.

Ердоган критиковао лидера кипарских Турака 

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган оштро је критиковао новоизабраног лидера кипарских Турака Мустафу Акинџија због његове изјаве да Турска треба да се односи према Северном Кипру као према себи равном.

Акинџи, који је у недељу изабран за председника међународно непризнатог Северног Кипра, где већину становништва чине Турци а њихову независност признаје само Анкара, рекао је да са Турском заговара "братски однос, а не однос у којем матична земља диктира услове", пренела је агенција АП.

Ердоган је данас, реагујући на ту изјаву, рекао да Турска финансира Северни Кипар, да се жртвовала за њега и да ће наставити да га сматра "својим дететом".

Акинџи је у недељу у другој рунди избора за председника међународно непризнате државе Северни Кипар, остварио комотну победу са 60,5 одсто освојених гласова, над непомирљивим националистом Дервишом Ероглуом, који је досад био на тој функцији.

Акинџи, који је раније био градоначелник турског дела Никозије, залаже се за помирење са међународно признатом владом кипарских Грка.

Кипар је подељен од 1974. године, када су турске трупе заузеле трећину острва у одговор на удар, који је инспирисала Атина, са циљем присаједињења те земље Грчкој. Северни део Кипра се прогласио за државу 1983. године, а признаје је само Турска која обезбеђује и око трећине средстава потребних за њено функционисање.

Кипарски председник Никос Анастасијадес саопштио је како види нови наду за окончање вишедеценијске подељености тог острва након избора Мустафе Акинџија за лидера кипарских Турака.