АП: Ратна историја пуна бомбардовања цивила

АП пише да је током три месеца 1999. године НАТО бомбардовао Србију без дозволе Уједињених нација, с намером да принуди српске снаге на повлачење са Косова. Позивајући се на један извештај, направљен за Хашки трибунал, наводи да је тада, "како се чини, погинуло око 500 цивила", преноси Бета.

У извештају се посебно указује да су на мети биле и "неке лабаво дефинисане категорије попут војно-индустријске инфраструктуре, министарстава, као и неке потенцијално осетљиве категорије, као што су медији и рафинерије".

Подсећа се да је у грађанском рату у Сирији, који траје скоро четири године, погинуло близу 220.000 људи, од чега су готово половина цивили од којих су многи жртве авијације сопствене владе.

Израелу такође није први пут да убија цивиле бомбама - он је то чинио у ранијим војним акцијама против Палестинаца, али и током ратова у Либану.

АП навооди да су САД убијале цивиле из ваздуха у недавним конфликтима у Ираку и Авганистану, а пре тога у Вијетнаму и Кореји.

У Другом светском рату, САД и савезници разорили су бомбама Дрезден у Немачкој и у током концентрисаном нападу усмртили 25.000 житеља тог индустријског града.

САД су августа 1945. године бациле две атомске бомбе на Јапан, на градове Хирошиму и Нагасаки, које су у моменту усмртиле 130.000 људи, али је, како указује АП, вероватно мање познато да су САД пет месеци раније тукле Токио конвенционалним бомбама, од чега је погинуло 100.000 житеља јапанске престонице.

Бомбардовање Токија, у склопу операције "Митингхаус", представља најсмртоноснији појединачни напад у Другом светском рату.

АП подсећа и на многобројне случајеве нацистичког бомбардовања у том рату, који су однели милионе жртава, а посебно издваја бомбардовање Лондона, током "блицкрига", у којем је погинуло 28.000 људи.

Колонијална Француска је бомбардовала Алжир у рату који се завршио независношћу те северноафричке земље, а за седам година покушаја Париза да је задржи под влашћу погинуло је између 350.000 и 450.000 алжирских цивила.

Пре тога, приликом гушења устанка у алжирском граду Сетифу, 1945. године, погинуло је, по француским изворима, 15.000 људи, а по алжирским 45.000.

АП подсећа на руско гушење сепаратистичке побуне у Чеченији, и да је 1994. и 1995. године Русија бомбардовала главни град те републике Грозни.

У то време, додаје агенција, то се сматрало најжешћом војном акцијом на тлу Европе, после Другог светског рата.

Русија је у Другом чеченском рату 1999. године сравнила Грозни са земљом, пише АП и додаје да број жртава није познат. 

И скорашња историја Латинске Америке богата је конфликтима у којима су владе тукле из ваздуха по цивилима, на пример у Чилеу 1973. године, после свргавања социјалистичког председника Салвадора Аљендеа, и у Аргентини за време диктатуре 1976-1983.

АП указује на установљавање трибунала за ратне злочине и на Међународни кривични суд и оцењује да би то могло да одврати лидере од акција против цивила.

Међутим, подсећа агенција, кривично гоњење у оваквим случајевима је политички компликовано, што омогућава да крвопролића буде и даље.