Сенка украјинске кризе над годишњицом ослобађања Аушвица

"Ако питате сасвим невезано за садашња дешавања, очигледно је да председник Русије треба да буде на годишњици. Али, ако ме питате као човека из Пољске, Украјине или неке друге земље близу Русије, који се плаши шта ће Путин урадити, то је онда сасвим друга ствар. У том случају се не ради о томе шта се у Аушвицу пре 70 година десило, већ шта то значи за те земље, посебно за Пољску", казао је Роналд Лодер у интервјуу пољском дневнику Жечпосполита, преноси Бета.

Председник Светског јеврејског конгреса нагласио је да ни он ни било ко други ван Пољске нема право да позива на ту годишњицу, већ да је одлука искључиво на Пољској на чијем окупираном југу су Хитлерови нацисти подигли 1940. године концентрациони логор Аушвиц-Биркенау.

Пољска је препустила одлуку о званицама за ову јубиларну годишњицу Међународном савету Аушвица и Државном музеју, у који је претворен терен логора.

Они су, у страху да политика и сукоб у Украјини не баце сенку на трагедију холокауста, одлучили да позову само преживеле логораше и ветеране Црвене армије који су ослобађали логор, а делегацијама око 50 држава упуте само обавештење и препусте да саме одреде на ком нивоу ће бити представљене током комеморативне церемоније 27. јануара.

Председник Русије Владимир Путин поручио је да неће доћи јер није директно позван, а Русију је прво требало да представља само амбасадор у Варшави.

Међутим, када се показало да ће и без директне позивнице у Аушвиц доћи два краља, четири престолонаследника, 12 шефова држава, међу њима председник Немачке Јоахим Гаук и Француске Франсоа Оланд и петоро премијера, Русија је одлучила да на челу своје делегације пошаље шефа администрације Кремља Сергеја Иванова.

Председник Русије Путин, који је позван у Чешку, где Европски јеврејски конгрес заједно са чешким парламентом организује 26. и 27. јануара форум о антисемитизму и поукама холокауста и комеморативну церемонију у некадашњем нацистичком логору Терезин, међутим позив од председника Чешке Милоша Земана није искористио.

"Нема повода да се годишњица обележава на другом месту, у исто време и то у Терезину који је ослобођен три месеца касније. Колико ми је познато, када су тамо позвали Путина успротивили су се чешка влада и чешка јеврејска заједнице. То је ставило Моше Кантора (председника Европског јеврејског конгреса) у врло тешку позицију", казао је Лодер у интервјуу који ће Жечпосполита у целини објавити у уторак.

У Аушвицу ће једини проговорити пред спомнеником жртвама холокауста и упутити поруку свету са тог највеће стратишта Јевреја преживели логораши, њих 300, од чега су најбројније групе од по 100 из Пољске и Израела, а ове године ће их бити више и у националним делегацијама.

"Ово је највероватније последња округла годишњица на коју ће у Аушвиц доћи тако бројна група преживелих логораша. До сада је њихов глас био најјаче упозорење колико су људи способни на крајње понижавање, презир и геноцид. Неће проћи дуго времена и ми, поратна генерација, преносићемо даље ту монструозну поуку и лекције које произилазе из ње", казао је директор Музеја у Аушвицу Пјотр Цивињски.

У комплексу логора Аушвиц Биркенау је у гасним коморама убијено или страдало у нељудским условима преко 1,1 милион људи, пре свега Јевреја.