Бивши нацисти правили оружје Египћанима

Око 350 Аустријанаца, пре свега из покрајине Штајерске, радило је на руководећим местима у војној фабрици јужно од Каира, критиковала је тадашња шефица израелске дипломатије Голда Меир у писму дипломатском представнику Аустрије, јавља Танјуг.

Министарство спољних послова Аустрије најпре је одбацило критику, преневши да нема правне могућности да позове натраг у домовину Аустријанце који су у иностранству.

Такође је наведено да је немогуће спречити аустријске инжењере да прихвате посао у иностранству, јер у Аустрији нема значајне авио-индустрије, цитира Риглер делове документа припремљене за разговор са израелским амбасадором у Бечу.

Према Египту, неутрална Аустрија је имала сасвим другачији став. Тадашњи шеф аустријске дипломатије Бруно Крајски изразио је задовољство, приликом посете Каиру марта 1964, што "толико Аустријанаца помаже у индустријализацији те земље".

Бечки авио-инжењер Фердинанд Бранднер, у својим мемоарима, написао је да Крајски није имао ништа против ангажовања Аустријанаца у египатској војној индустрији.

"Он нам је пренео да не постоји ништа против нас", навео је Брантнер присећајући се састанка са Крајским.

У својим мемоарима је истакао да га није занимало шта су раније радили његови сарадници. Иначе, и сам Брантнер је био НСДАП-овац и каснији СА оберштурмбандфирер.

Израел је инсистирао на овом "проблему" и пребацио је, у једном меморандуму, аустријским инжењерима да доприносе "јачању египатског ратног потенцијала".

Крајски је 1965. информисао владу о томе и изразио наду да ће аустријски инжењери полако да се врате у Аустрију. Тада је признао да је Бранднер значајно учествовао у развоју борбеног авиона. Радило се о шпанском авиону који се производио по лиценци.

Након пораза у седмодневном рату, Египћани су отпустили Брантнера, а пре тога су многи сарадници већ спаковали своје кофере због неисплаћених плата.

Шеф дипломатије Аустрије 1967. Лујо Тончић-Сорињ дистанцирао се од аустријских инжењера, рекавши египатском председнику Гамал Абд ел Насеру да се не радује њиховом раду у тој земљи.

У то доба је Израел имао, како пише Риглер, опуштенији став према војном програму Египта.Тако је некадашњи шеф израелске дипломатије Аба Ебан рекао 1965. да није тако лоше да Насер "крвари са сопственим лошим авионима, него што би купио добре авионе из иностранства за мале паре".