Пегида – патриоте или неонацисти

Најбројнији су у Дрездену где живи свега 0,2 одсто странаца. На последњем окупљању их је било 17.000. Траже права за хришћанско-јеврејско наслеђе у Европи. Ипак, многи их повезују са неонацистима. Ко заправо маршира за Пегиду?

"Реч је првенствено о људима који су ксенофобично настројени, и који имају одређене проблеме са исламом, иако то врло вешто камуфлирају. Свесни су да је у самој Немачкој, али и целом Западу неприхватљиво да се против једне религије наступи ан женерал. У том смислу, они су истакли да наступају против радикалног ислама, али ми се чини да међу њима има оних који су против ислама у целини", сматра бивши амбасадор у Немачкој Иво Висковић.

Разлог за излазак на улице јесте пад стандарда средње класе, тврди Јелена Волић, и сама немачка држављанка. Пензије су већ смањене, постоји страх за радна места. Зато бес окрећу према слабијима, у овом случају мигрантима.

"Сваки пети грађанин Немачке је осиромашен и социјално изолован. Сваки пети грађанин Немачке значи 16,5 милиона људи. И један део од тих 16,5 милиона људи сада маршира уз Пегиду", наводи Јелена Волић из Београдског фонда за политичку изузетност.

Пегида Дрезден баштини револуционарно наслеђе рушења ДДР-а. Рециклира се тада чувена парола "Wir sind das Volk – Ми смо народ", а окупљања су као пре 25 година – понедељком.

Левица одговара млако, али упорно. Бивши амбасадор Иво Висковић сматра да су вође Пегиде школовани, политички вешти и тактички озбиљни.

"Нема екстремних парола, нема избегавања странаца у целини, нема антиисламских парола које би заиста дигле на ноге и друге људе у Немачкој. Јако је добро и у овом тренутку најважније, да су од канцеларке па надаље, водеће немачке личности реаговале, мада се примећује да постоје разлике међу њима, да неки ипак налазе одређено разумевање за ове који протестују", објашњава Висковић.

Десничарски покрети су присутни широм Западне Европе, али смо осетљивији када их видимо у Немачкој. Професорка Волић сматра да је то последица страдања која су у име Немаца почињена у двадесетом веку. Сматра да је то неправедно.

"С обзиром на то да је Немачка, по мом дубоком убеђењу, једна од земаља са најразвијенијом демократијом на свету, која управо због те прошлости има један од најбољих устава", истиче Волићева.

На Пегиду се од сада мора рачунати, а ако буде расла криза, рашће и њен утицај. Једно од решења би могло да буде смештање имиграната у веће градове како би се спречило да бројчано надвладају староседеоце у мањим местима. И наравно, подизање економије на ниво пре 2008. године.