Пола века ишчекивао смрт у затвору

Хакамада је ухапшен далеке 1966. године под сумњом да је убио четворочлану породицу, а смртна казна која му је убрзо изречена потврђена је на вишим судским инстанцама 1980. године, након чега је стављен на листу за погубљење.

Полиција и тужилаштво теретили су Хакамаду, радника прехрамбеног предузећа "Когане" у граду Шимизу у префектури Шизуока, да је провалио у дом директора фирме, те током пљачке усмртио њега, његову супругу и двоје деце и потом тела запалио.

Поновљеним вештачењем крви недавно је, путем ДНК анализе, утврђено да комад одеће који је био главни материјални доказ који је теретио Хакамаду за злочин није припадао њему. Услед тога, Врховни суд у Шизуоки данас је донео одлуку којом се одобрава понављање процеса против Хакамаде и пустио га да се брани са слободе.

Брутални злочин у месту Шимизу десио се током ноћи 10. јуна 1966. године. Угљенисани лешеви и спаљени стамбени објекат знатно су отежавали расветљавање случаја.

Ипак, истражитељи су проценили да је масакр морао починити неко из фирме, а сумња је пала на Хакамаду, који је тада живео у радничком дому тог предузећа у близини директорове куће, и који је као бивши професионални боксер полицији деловао као агресивна особа која је у стању да убије. Код њега је пронађена пижама са малим флекама од крви која је продубила сумње и довела до хапшења.

Хакамада се бранио да је крв на пиџами његова и да је ту доспела јер се исекао на метал током покушаја да са колегама угаси пожар. Он је у полицији упорно и дуго негирао умешаност у злочин, али је после вишенедељног испитивања које је трајало између 12 и 16 сати дневно, потписао признање, због чега је изведен на суд.

Пред судијом Хакамада се изјаснио да је невин, тврдећи да је његово признање било изнуђено под присилом. У недостатку материјалних доказа, чинило се да ће бити ослобођен. Међутим, у току суђења, нешто више од годину дана након злочина, у једном резервоару у кругу фабрике једног дана је изненада пронађено пет комада крваве одеће.

За један од њих, белу мајицу кратких рукава, истражни органи су тврдили да одговара другој одећи која је нађена у Хакамадиној соби и да на себи, поред крви једне од жртава, и има флеке са његовом крвљу. Суд је то узео за доказ о Хакамадиној кривици и доделио му најтежу казну.

Одбрана је, међутим, тај доказ довела у питање, јер је уз друге нелогичности, крвава одећа откривена у резервоару била мања од броја одеће коју носи Хакамада. Када је 1981. Хакамади, након 15 година проведених у затвору, потврђена смртна казна на врховном суду префектуре Шизуока, одбрана је затражила понављање читавог суђења указујући на вероватноћу да је тај доказ подметнут.

Међутим, захтеви за понављање процеса одбијени су више пута током наредне три деценије, а Хакамада је све то време провео у Притворској јединици Токио, казненом објекту који осим за притвор особа које очекују суђење или су на суђењу, служи и као место за погубљење. Контроверзе у вези са доказима довеле су до тога да извршење смртне казне буде одлагано, па је живећи деценијама иза решетака у том највећем губилишту у Јапану, Хакамада доживео да уђе 2011. у Гинисову књигу рекорда као осуђеник на смрт са најдужим стажом у историји света.

Анализа ДНК која је отворила пут за понављање процеса урађена је 2012. године, а судска процедура за пуштање на слободу завршена данас, 47 година и девет месеци након хапшења.

Медији у Јапану преносе речи адвоката одбране да Хакамада није променио израз лица када му је саопштена одлука Врховног суда у префектури Шизуока да буде пуштен на слободу.

Након скоро пола века робије уз претњу смрти, слобода му је деловала нестварно.