Грчка преузела кормило ЕУ

Грчка церемонијално обележава почетак полугодишњег председавања Европској унији, које је преузела првог јануара. Највиши европски званичници су у Атини да подрже најзадуженију чланицу да успешно председава Унији, док се бори са својим економским проблемима. Иако проширење није међу приоритетима председавања, грчки званичници наглашавају да подржавају земље кандидате на европском путу.

Приоритети грчког председавања су углавном економски. Атина жели да промовише економски раст, банкарску унију и социјалну једнакост. Председавање је и прилика да земља поправи слику о себи. Говорници на свечаном скупу у Атини ниједном речју нису поменули процес проширења.

"Приоритети Грчке током председавања биће економски опоравак, јачање кохезије и безбедности и продубљивање економске и монетарне уније", поручио је грчки премијер Антонис Самарас на церемонији у Атини, на којој су се окупили сви највиши функционери ЕУ.

Самарас је током једносатног обраћања новинарима међу грчке приоритете сврстао и рад на демократској легитимизацији ЕУ, јачању евра и интегрисаном управљању миграцијама, али ни он ни председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, који је такође одржао подужи говор, нису помињали проширење.

Барозо је у говору истакао да је излазак из економске кризе на помолу и навео примере Ирске и Португалије као доказ да је економски опоравак на видику.

"Сигуран сам да ће председавање Грчке обележити иста храброст, издржљивост и одлучност којом су грчке власти и народ одговорили на кризу. Уверен сам да ће унети своје искуство и претворити га у прави успех", рекао је Барозо.

Набројао је успехе ЕУ током прошле године, међу које је сврстао низ мера за јачање заједничког тржишта и кохезије, али се није осврнуо на пријем Хрватске у пуноправно чланство у јулу 2013.

Председник ЕК је истовремено изразио очекивање да ће се и Грчка извући из тренутних тешкоћа захваљујући оштрим мерама штедње.

"Свестан сам да грчки народ пролази кроз тежак период и желим да им честитам на храбрости и достојанству", поручио је Барозо, додајући да је без Грчке немогуће замислити модерну европску цивилизацију.

Пето председавање Грчке европској породици откако је 1981. постала чланица, скромније је него раније. У ту сврху наменила је готово упола мање новца него претходнице, а премијер је отпустио шефа протокола који је планирао да потроши 125.000 евра за поклоне гостима данашње церемоније.

Разбацивање не приличи земљи која би без помоћи од 240 милијарди евра поклекла пред дуговима и чији је сваки четврти радник без посла.

"Грчка економија је на почетку председавања у бољем стању. Прошла година је била боља него што смо очекивали, не само што се тиче финансија, него и раста, па је рецесија била блажа", каже министар финансија Грчке Јанис Стурнарас.

Упркос лепим речима, због захтева да се штеди у замену за помоћ, ЕУ међу Грцима никад није била мање попопуларна, па свечани скуп протиче у знаку незапамћених мера безбедности у Атини, а сва протестна окупљања су забрањена до краја дана.

"Председавање је изазов за Грчку, али ће га искористити да покаже колико је и политички способна", рекао је аналитичар Јоргос Цогопулос.

У петом по реду председавању ЕУ, од пријема 1981. Грчка намерава да организује 14 министарских састанака и још 120 различитих скупова.

Крај шестомесечног председавања обележиће избори за Европски парламент, а почетак, између осталог, прва међувладина конференција као званично отварање приступних преговора Србије 21. јануара.

Тиме се затвара круг започет током грчког председавања 2003, уз обећање да ће све западнобалканске земље, кад испуне услове, постати чланице Европске уније.