Претње бомбама, гнев према богатима

Кинеске авио-компаније последњих месеци суочавају се са растућим проблемима у пословању због учесталих претњи безбедности путника.

Прошлог месеца у Кини претње подметањем бомби послате су на адресе седам авио-компанија међу којима су и велики авиопревозници "Ер Чајна", "Чајна Садерн" и "Чајна Истерн".

Половином маја у року од три дана забележено је чак 16 таквих претњи, због којих је привремено обустављено коришћене свих летелица угрожених компанија.

У неколико случаја авиони су морали током лета да промене дестинацију или да се врате на аеродром са којег су полетели.

Та врста непредвиђеног приземљења ствара трошак од око милион јуана по авиону (122.000 евра), објавили су представници погођених авиокомпанија.

Прве претње забележене су прошлог августа када су примљене дојаве да су подметнуте бомбе на два лета кинеских авио-компанија, из Сиангјанга ка Шенжену и из Пекинга ка Њујорку.

Куриозитет је да се иза ових бројних претњи не налазе терористи или организоване криминалне групе, већ обични, углавном, незапослени грађани.

Четрдесетрогодишњи незапослени мушкарац из града Јанченг који је ухапшен под сумњом да је у мају упутио вишеструке претње авио-компанијама чији су авиони летели из Пекинга, Гуангџоа и других градова ка Шангају изјавио да је његов мотив за те преступе био то што "мрзи свет и што је хтео да се освети друштву".

Слично томе, незапослени двадесетшестогодишњи ситни криминалац из града Донгуана, који је ухапшен за исту врсту преступа, изјавио је полицији да је претње упутио претње "да би се осветио друштву за то што је више пута хапшен".

Психолози оцењују да су ови људи које је брзи економски напредак оставио иза себе, односно који нису успели да се у тренутној општој јагми за новцем обогате, из зависти и осећаја ускраћености одлучили да искале свој бес на авиокомпанијама. У кинеском друштву и даље влада уверење да су они који себи могу да приуште путовање авионом богати.

По проценама америчког "Боинга", кинеско тржиште које је у огромној експанзији захваљујући брзом богаћењу становништва до 2031. године ће, под нормалним условима, потраживати 5.260 нових летелица укупне вредности од око 670 милијарди долара.

Тај тренд, међутим, тренутно је успорен, јер кинеске авио-компаније сада због претњи бомбама поред директне штете као што су плаћање пенала аеродромима, повећани утрошак горива и слично, трпе и велике индиректне трошкове настале осипањем путника и падом њихових акција на берзама.

Наиме, мада је јасно да је реч о празним претњама, велики број кинеских путника сада се опредељује за воз уместо за авион, јер код претња бомбом, чак и у случају да се сумња да је узбуна лажна, обавезне су измене плана летења, а самим тим кашњења у распореду летења.

Такође, присутна је и забринутост да би неко од кивних грађана који упућују претње ускоро могао да пређе са речи на дела.

Претње бомбом у Кини предвиђа казну затвора до 15 година, а Сионг Ји, из града Донггуана који је прошлог августа упутио претњу авиону којим је требало да долети поверилац којем је дуговао новац, добио је четири година затвора за свој невешти покушај да избегне плаћање дуга.

Али нису све претње економски мотивисане. Кинески медији јавили су и да је мушкарац из града Анхуи који је у фебруару ухапшен због претње подметањем бомбе био мотивисан жељом да спречи одлазак своје драге.