Немачко-руско ледено доба?

Федерална служба безбедности (ФСБ), наследница некадашњег КГБ-а прошле недеље је испитивала руске држављане запослене у немачкој амбасади у Москви како би од њих изнудила информације. Пре неколико година, пише Шпигл, такав развој догађаја био би незамислив – јер би пре неколико година немачки пријатељ Путин забранио припадницима ФСБ-а да шиканирају Немце.

Немачко-руско ледено доба почиње да влада и у другим областима, не само у регуларним сукобима шпијунских и контрашпијунских институција.

Тако је висока парламентарна делегација ЦДУ у последњи тренутак била суочена са серијом отказаних сусрета: прошле недеље обрели су се у службеној, договореној посети Москви, али одједном нико није имао времена да разговара са њима, пише Шпигл.

У булеварским дневницима објављују се фото-монтаже "голе" Ангеле Меркел, или се пишу коментари у којима се "допринос" са руских банковних рачуна за решавање кипарске економске кризе упоређује са одузимањем имовине немачких Јевреја у време Трећег рајха.

Шеф спољнополитичког одбора руске Думе Алексеј Пушков оптужује Немачку да форсира ново тумачење Хитлеровог напада на Русију у лето 1941. и на тај начин "још једном покушава да промени историју". Повод је серија Наше мајке, наши очеви која се приказује на немачким телевизијским каналима.

Из службених кругова око канцеларке Меркел у том светлу се тумачи и недавно ометање рада Задужбине "Конрад Аденауер" у Петрограду, када су власти конфисковале компјутере те невладине организације блиске ЦДУ.

"Меркелова је видљиво изгубила илузије у погледу развоја политичке и друштвене ситуације у Русији, али не би хтела да руши мостове са Москвом", закључује немачки лист.

Тренутни развој односа две земље, који Шпигл описује као немачко окретање од Русије, док аустријски Пресе, напротив, дефинише као руски заокрет (негативни) према Немачкој.

При томе се аустрисјки лист позива на тај исти, релативно кратки текст у Шпиглу, да би дао пуно шири и далекосежнији коментар о томе шта се овог трентука догађа у Русији.

"Ново ледено доба завладало је не само у односима Москве и Берлина, већ уопште у односима Русије и Запада", тврди Пресе.

"Прошла су времена када је у Берлину владао Путинов пријатељ Шредер, прошла су времена када је Париз пљескао Путину и када му Берлускони није држао лекције из заштите људских права – прошла су времена када је Путин 2009. славио ново отопљење односа са Вашингтоном".

Како је дошло до тога, пита се Пресе.

"Тако да је компромисима склон Медведев попустио под притисцима свог ментора Путина", па Москва више нема заједнички безбедносни програм са Вашингтоном и "више није спремна да толерише америчке интервенције у кризним подручјима света."

Ни Европска унија није остала поштеђена новог погоршавања односа с Москвом – иако економски блиско повезане, између њих се дневно отварају нови ровови.

Разлози су бројни, тврди Пресе.

Као прво, многе земље ЕУ које су се нашле у финансијским невољама сада зависе од Брисела – односно од Берлина – више него раније, "па их није лако увући у Москви тако драге билатералне игрице, које Русија игра да би напакостила заједничкој спољнополитичкој платформи ЕУ".

Као друго, дужничка ЕУ-криза довела је до тога да се Унија више него пре бави сама собом, "па нема времена да се посвети неговању руског ега коме никада није довољно изјава љубави и константне пажње".

Али, није реч само о економији, финансијама или политици, већ и уопште о систему вредности у руском друштву, који се све више дистанцира од онога на Западу.

Аустријски лист позива се на изјаву Алексеја Макаркина из Московског института за политичке технологије, који каже да није толико спорно шта западна друштва "раде", већ то шта су "постала":

"Пре су се наши грађани и наше друштвене елите оријентисале према Западу, зато што су га доживљавале као респектабилног, конзервативног и стабилно религозног. Данас се он, међутим, види као дегенерисан, премекан, склон хомосексуализму, и уз то стално нешто гњави кроз своје невладине организације. Напротив, сада је Русија та која је конзервативна!"

Промена вредносне оријентације Москве повлачи са собом и промену њене спољнополитичке оријентације: Са својим менталним ставом, који се, у принципу, своди на "не" у свим варијантама, Путин је успео да поново претвори Русију у утицајног играча на међународној политичкој сцени.

И тај старо-нови играч тражи тренутно позицију која му највише одговара – највероватније ће је наћи у играма моћи Америке и Кине, па је стога закључак аустријског листа, да ће будући баланс односа Вашингтона и Пекинга зависити од тога на чију страну стане Москва.

Укратко: Москва се стратешки изнова позиционира – сада је право време да јој се траже и нуде услуге, пише Пресе.