Строжа контрола хране широм Европе

Апетит потрошача у Европи све је слабији, а углед прехрамбене индустрије нарушен је после низа скандала са коњским месом, лажним органским јајима, афлатоксином у млеку и кукурузу.

Трговци, који у трци за већим прометом набављају јефтинију робу, налазе се под све већим притиском купаца да пруже више информација о пореклу производа.

Потрошачи траже и да се политичари тргну и појачају контролу хране, на њеном замршеном путу од произвођача, преко трговаца до потрошача.

"Ово показује колико је масовна превара постала уобичајена у производњи хране у Европи. Недостатак контроле је систематски, до те мере да је постао претња здрављу људи. То је срамно", каже технолог хране Тим Ланг.

Стручњаци кажу да одговорност није само на произвођачима који користе јефтиније сировине, већ и на потрошачима, који очекују да храна буде јефтина. Ипак, строжа контроле хране је кључна.

"Контрола у компанијама које производе храну је недовољна. Недовољна је и њихова комуникација са добављачима и у захтевима да сировине буду квалитетне", каже Барбара Стокинг из "Оксфама".

Немачка међу првима пооштрава закон о означавању хране, и то после скандала са лажним органским јајима.

"Оваквим изменама закона, чак и код прехрамбених производа код којих су преваре биле честе, надлежни ће купцу пружити више информација о храни и произвођачу", објашњава министарка пољопривреде Немачке Илзе Ајгнер.

Почетком недеље, 20 земаља Европске уније одобрило је обавезне тестове токсичности у трајању од 90 дана, уместо досадашњих 17, за комерцијализацију генетски модификоване хране намењење људима и стоци. Велика Британија и Шведска су против, сматрајући да је то предуго.