Крај понтификата Бенедикта Шеснаестог

Када папа Бенедикт Шеснаести напусти Ватикан и оде у пензију оставиће за собом Римокатоличку цркву у тешкој кризи, уздрману педофилским скандалима, унутрашњим поделама и другим факторима.

Али 85-годишњи папа оставља за собом и солидну заоставштину.

"Мада је оставка најзначајнији потез који је повукао, Бенедикт је, на тихи начин, вратио цркву конзервативној, традиционалној стази", пише агенција Асошиејтед прес у својој анализи.

Био је чврсто убеђен да многи проблеми који нагризају цркву потичу од погрешног тумачења реформи установљених на Другом ватиканском савету (1962-1965).

Према његовим речима, ова дешавања, која су цркву увела у модерну еру, нису представљала раскид за прошлошћу, што су тврдили бројни либерали, већ су била продужетак најбољих католичких традиција.

Као папа, Бенедикт је заправио био учитељ, професор теологије који је своја јавна обраћања средом претворио у велике јавне часове о католичкој вери и њеној историји, о свецима и грешницима који су у њој одиграли кључне улоге.

Док је подучавао држао се саме сржи хришћанства и није се "разбацивао" енцикликама као његов претходник, папа Јован Павле Други. Написао је само три оваква писма упућена бискупима и верницима, а четврто је остало незавршено јер се повукао са положаја.

Многи су Бенедикта сматрали највећим живим теологом.

Написао је више од 65 књига, међу њима класик "Увод у хришћанство" и трилогију "Исус из Назарета", коју је завршио прошле године, а која је према некима његов највећи допринос цркви.

Бенедикт, чије је световно име Јозеф Рацингер, највећи део своје ране каријере провео је у учионици, прво као студент а онда као професор догме и фундаменталне теологије на универзитетима у Бону, Менстеру, Тубингену и Регенсбургу у Немачкој.

"Када је он предавао, учионице су биле препуне. Стао би пред студенте, и не би гледао у вас, то јест не би вас гледао у очи, већ би гледао преко вас, скоро као да медитира. То је стил којег се држао у следећих 40 година", присећа се велечасни Јозеф Фесио, Рацингеров студент из времена када је он предавао у Регенсбургу, а сада издавач папиних књига на енглеском језику.

Бенедикт никада није желео да буде папа и тешко му је било да се навикне на строгости рутине тог посла.

Уредник листа Осерваторе Романо, Ђовани Мариа Виан подсећа се почетака и првог папског поздрава Бенедикта Шеснаестог.

"Као да је спортиста", сећа се Виан, који каже да се нико није родио као папа и да се човек учи да буде бискуп Рима.

Полако, и Бенедикт је научио. Јавност, која је после четврт века била навикла на "наступе" Јована Павла Другог, прихватила је блажи и академски приступ Бенедикта Шеснаестог.

Поглавар Римокатоличке цркве био је изложен и оштрој критици.

Критикован је када је укинуо екскомуникацију бискупа Вилијамсона, који је порицао размере холокауста, као и када није казнио ниједног свештеника који је заташкао случајеве сексуалног злостављања, иако је осећао оптерећење због грехова и злочина свештеника, које је називао "неморалом Цркве".

Лоше оцене Бенедикт је добио и од либералне струје у Католичкој цркви, између осталог, због заустављања реформи са Другог ватиканског сабора и због става Свете столице о америчким опатицама.