Место где у Јапану чекају на погубљење

Тренутно 72 човека чекају на погубљење у притворној јединици Токио смештајног капацитета 3.000 затвореника. Место где се извршава највећи број смртних казни у Јапану налази се усред насеља и није окружено зидом и торњевима, нити га чувају наоружани чувари.

Притворна јединица Токио, смештајног капацитета 3.000 затвореника, јединствена је установа тог типа у свету. Ова казнионица у својим ћелијама држи затворене најсуровије убице у земљи, људе који немају другог начина да се одрже у животу осим бекства.

Упркос томе, она се налази усред градског насеља и није обавијена ни зидом ни бодљикавом жицом, нити има торњеве са наоружаним чуварима. Шта више, чувари уопште нису видљиви ван зграде.  

Притворна јединица Токио је место у којем време проводе људи који чекају подизање оптужнице и почетак суђења или су већ у судском процесу, али још нису осуђени, односно, упућени на служење казне. Иако није затвор у правом смислу речи, јер. у принципу. не држи осуђене робијаше и нема радионице у којима би они радили друштвено користан рад, ова установа, неочекивано, у својој утроби крије стратиште и пуно људи који ће извесно бити упућени на њега.

Наиме, од 137 особа у целом Јапану којима је на вишим инстанцама суда потврђена смртна казна и тренутно чекају погубљење, њих чак 72 налазе се у Притворној јединици Токио.

Разлог за то јесте тај што се од укупно осам притворних јединица у Јапану чак шест налази у западном и централном делу земље, док само две, обе лоциране у престоници, покривају исток земље у којем се, поред Токија и Јокохаме, налази и неколико других градова са милионском популацијом.

Велики део тог броја чини и 13 на смрт осуђених припадника религијско-терористичке организације "Аум Шинрикјо" која је половином деведесетих бојним отровом сарином напала подземну железницу у Токију како би изазвала хаос у земљи. 

Непосредно уз Притворну јединицу Токио налази се ауто-пут и мрежа градског железничког превоза, тако да јој се у свако доба може једноставно прићи аутомобилом и возом, али упркос томе, инцидената нема јер је унутрашњост тако дизајнирана да је све херметички затворено.

Мада напољу нема ниједног наоружаног чувара, стамбене зграде које окружују ту институцију насељене су породицама чувара и полицајаца, тако да се и на тај начин врши надзор, а захваљујући томе могуће је и брзо окупити велики број људи за евентуалну потеру.

Притвореници који чекају суђење или исход процеса јутарњу гимнастику и трчање обављају унутар зграде, а не у дворишту. 

Зграда притворне јединице има 11 спратова изнад и два испод земље, где се налази просторија за погубљења. Осуђеници на смрт чекају свој задњи дан у ћелијама површине 7 и по квадрата и немају прилику да учествују у колективном раду као робијаши у затворима, тако да крај живота проведу у изразитој самоћи.

Из њихових ћелија се не види спољашњи свет, јер су прозори на зидовима насупрот ћелији замагљени. Небо могу да виде само приликом спортских активности на које имају право једном месечно. И тада небески свод могу да виде само кроз жицу, будући да спортске собе на највишем спрату, површине петнаестак квадрата, у којима играју стони тенис или бадминтон нису покривене непровидним кровом, већ дуплом челичном жицом.

Смртна казна у Јапану додељује се углавном за вишеструко убиство, а погубљења се врше вешањем. У Притворној јединици Токио просторија са вешалима налази се у подруму. Три службеника истовремено притискају прекидаче којим се отварају вратанца у поду, услед чега тело пропада проузрокујући гушење својом тежином.

Од та три прекидача, само је један повезан са вратанцима тако да никад није извесно који је од три службеника заиста извршио погубљење. Такав систем замишљен је да би њима донекле психички олакшао извршење те тешке дужности.