Иран и Сирија у жижи Минхенске конференције

Последњег дана међународне конференције о безбедности у Минхену, доминирала су питања Ирана, ситуација у Сирији, равнотежа на Блиском истоку.

Тродневни скуп у Немачкој завршен је најавом спремности Исламске Републике Иран и западних земаља да, упркос бројним несугласицама, наставе преговоре о иранском нуклеарном програму.

На конференцији, израелски министар одбране Ехуд Барак оценио је да ће сиријски председник Башар ел Асад ускоро пасти, и да ће то бити велики ударац за Исламску Републику. Свет мора да спречи Иран да произведе нуклеарно оружје, упозорио је Барак.

"Одлучни смо да спречимо Иран да постане нуклеарна сила. Поручујемо да су све опције на столу. Очекујемо и од других да мисле као ми", поручио је министар Барак.

На сумње Запада да је тај програм војни, Иран одговара да је он искључиво цивилни. Још има времена за дипломатско решење, али је на потезу Иран, сматра амерички потпредседник Џозеф Бајден.

"Вашингтон нуди иранском руководству директне преговоре о нуклеарном програму. То не кријемо од наших партнера. Али Иран мора да буде спреман да разговора о свим питањима", изричит је Бајден.

Америка је осудила план Ирана да постави нове центрифуге у главно постројење за обогаћивање уранијума у Натанцу. Подсећајући да су Техеран и Вашингтон више пута преговарали о нуклеарном програму Ирана, ирански шеф диломатије најавио је нову рунду међународних преговора за 25. фебруар у Казахстану.

"За Иран нема црвених линија у разговорима. Али не можете да кажете да су вам намере искрене, а онда претите - како су све опције могуће", каже министар спољних послова Ирана Али Акбар Салехи.

Примена војне силе против Ирана је неприхватљива, поновио је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров.

"Поздрављам амерички предлог Ирану. Међународна заједница мора отворено да каже Ирану да правила игре не захтевају промену режима у Техерану", нагласио је Лавров.

Руски министар је оценио да непостојање договора о америчком ракетном штиту у Европи угрожава јединствени евроатлантски простор. Последњих година, европске земље су смањиле војне буџете за петину, па је безбедност на трансатлантском простору могуће градити само заједно.