Хејгел предложен за министра одбране

Амерички председник Барак Обама предложио је вечерас за министра одбране САД Чака Хејгела. Шездесетшестогодишњи Хејгел је умерени републиканац и одликовани вијетнамски ветеран који ће највероватније подржати брже повлачење америчких трупа из Авганистана, пренеле су светске агенције.

Хејгел је изградио добре односе с Бараком Обамом док су заједно били у Сенату, али и док је био у председниковом саветодавном одбору за обавештајна питања. 

Као сенатор из Небраске Хејгел је стекао репутацију политичара независног мишљења без длаке на језику.

"Мислим да је Обама свеукупно урадио добар посао. Има доста ствари с којима се не слажем с њим, и он то зна", рекао је Хејгел у марту прошле године.

Током рата у Вијентаму је био рањен у борби. "Сви смо ми производ својих искустава и моје време у борби је веома обликовало моје мишљење о рату. Нисам пацифиста, верујем у употребу силе, али само после веома пажљивог процеса одлучивања", рекао је Хејгел прошлог октобра.

Хејгел је у почетку подржао рат у Ираку, али је касније постао оштар критичар администрације председника Џорџа Буша млађег. Противио се Бушовим плановима да пошаље додатних 30.000 војника у Ирак уз оцену да је то "најопаснија спољнополитчка грешка у земљи од Вијетнама".

Такође је подржао резолуцију о рату у Авганистану, али је касније постао критичан према том дугом војном ангажовању у које је био укључен и сложен процес изградње авгнистанске државе.

Хејгел је рекао да су војске "створене да се боре и добијају ратове, не да склапају пропале државе", а недавно је у радијском интервјуу говорио о потреби за већим дипломатским ангажовањем у циљу проналаска решења за Авганистан, додајући да "амерички народ жели излазак из рата".

У интервјуу за Вијентам магазин Хејгел је рекао да се сећа шта је себи говорио у Вијетаму 1968. године. "Ако се икада извучем из овога и ако икада будем у положају да утичем на политику, урадићу све сто могу да избегнем непотребан, бесмислени рат", каже Хејгел.

Председавајући сенатским Одбором за оружане службе Карл Ливајн је рекао да је Хејгел одличан избор, али се многи други сенатори, посебно из редова републиканаца не слажу с таквом одлуком.

Хејгел је критиковао расправе о војним нападима САД или Израела на Иран, а залагао се и за то да Иран учествује у преговорима о будућности Авганистана. Многима су засметали и његови коментари о Израелу, између осталог спомињање "јеврејског лобија" у САД.

Вођа Републиканске странке у Сенату Мич Меконел рекао је да ће се Хејгел суочити с озбиљним питањима због његових ставова о Ирану и Израелу. Он је рекао да је уздржан по питању подршке бившем страначком колеги за новог шефа Пентагона.

Џон Бренан предложен за шефа ЦИА 

Амерички председник номиновао је свог главног саветника за контратероризам Џона Бренана за директора Централне обавештајне агенције (ЦИА).

Бренан, ветеран ЦИА са 25 година стажа, одустао је од могуће номинације за шефа главне обавештајне службе 2008. године, у светлу бројних питања о његовој улози у увођењу нових, бруталних техника испитивања осумњичених за време администрације Џорџа Буша.

На Бренанову номинацију сенку би могао да баци и крајње поверљив aмерички програм употребе беспилотних летелица у борби против тероризма, који је веома непопуларан у многим земљама.

Бренан је, наиме, био први члан Обамине администрације који је јавно признао да се такве летелице користе у операцијама циљане ликвидације терориста.

Као главни саветник председника за контратероризам, Бренан је био укључен у операцију која је 11. септембра 2011. довела до убиства вође Ал Каиде Осаме бин Ладена.

Он је предводио и напоре администрације САД да угуши бујање терористичких ћелија у Јемену и другим земљама Блиског истока и северне Африке.

Бренан (57) је у својих четврт века каријере у ЦИА радио као шеф центра у Саудијској Арабији и на низу других дужности, укључујући и место заменика извршног директора ЦИА у време администрације Џорџа Буша.

Номинацију Хејгела и Бренана треба да потврди амерички Сенат.