Љубав Чеха и Словака, две деценије касније

Чеси и Словаци, 20 година након распада бивше заједничке државе, који су сада поново заједно у Европској унији, највише воле једни друге.

Остаци бивше државе виде се на сваком кораку, на факултетима, у продавницама или болницама. Могло би се рећи да "плишаног развода" никада није ни било.

"Подела Чехословачке позитивно је утицала на односе Чеха и Словака", рекао је уочи годишњице распада словачки председник Иван Гашпарович.

Тим речима је само потврдио констатацију једног од највећих поборника распада бивше државе, на чијем челу је иначе и био, Вацлава Хавела, који је сличну оцену изнео током обележавања 15. годишњице раздруживања.

Вацлав Хавел је остао упамћен као вођа "плишане револуције", уз свесрдну помоћ чешког и словачког премијера Вацлава Клауса и Владимира Мечијара.

Последње две године заједничког живота, 1991. и 1992., уопште нису биле лаке. Распад државе се одиграо одозго, по сценарију политичког врха, ни уз пристанак грађана, а ни против њихове воље.

Према речима бившег словачког премијера Микулаша Дзуринда, услед спора око тога кога више "кошта" федерација, Праг или Братиславу, политичка елита обеју република била је сагласна у томе да је бољи развод од ескалација насиља и ширења тензија. Микулаш се на кратко осврнуо на протесте у Братислави 1991. године и скандирање масе "Доста је Хавела", кога је и гађала јајима.

"Иако је развод дошао одозго, грађани су га прихватили", каже сада Дзуринда. Међутим, да је било референдума, Чехословачка би опстала, јер би се и Чеси и Словаци одлучили за даљи заједнички живот. Сам процес признавања није текао лако.

Немачки канцелар Хелмут Кол је први упозорио да званични Бон неће признати самосталну Словачку. Њему се придружио и тадашњи пољски председник Лех Валенса, истакавши да Пољаци, као католици, не подржавају разводе.

Ко жали за заједничком државом

Данас је све другачије. Односе двеју земаља додатно је учврстио заједнички улазак у породицу европских земаља, а проширење Шенгена избрисало је ионако пропусну границу.

Економисти, али и председник Чешке Вацлав Клаус, уверени су да је раздруживање више донело користи Словацима него Чесима.

Словачка је паметно искористила приступни период са ЕУ, спровела темељне реформе, убрзала привредни раст, ушла у еврозону, али просек зарада њених грађана достиже 80. постотак чешких просечних примања.

Све то је допринело промени расположења код грађана Словачке.

Према резултатима анкете "Двадесет година од распада Чехословачке", спроведеној у обе земље, данас чак 65 одсто Словака подржава независност Словачке, док је пре 20 година 66 процената Словака било за заједничку државу.

У земљи два Вацлава је нешто другачије. Према оценама социолога, у Чешкој је проценат противника распада опао мање него код Словака - са 59 одсто, колико је било 1992. године, на данашњих 44 одсто.

"Словачка је успела да смањи заостајање у привредном развоју и тиме је побила аргумент да је она била кочница привредног развоја у заједничкој држави", оценио је чешки социолог Иван Габал.

Било како било, од уласка у ЕУ, данас Чеси и Словаци имају осећај поновног заједничког живота. Односе политичара и обичних људи не ремети ни изборна воља грађана обеју земаља, а међусобне посете на највишем државном нивоу одвијају се несметано.