Ноћ за молитве и честитке

У новогодишњој ноћи милиони Јапанаца похрле у светилишта јапанске многобожачке религије шинто и у будистичке храмове где се моле за здравље и просперитет у предстојећој години.

Ту се купе амајлије и мала писана пророчанства која казују о љубави и успеху на послу, и о томе колико ће у целини бити срећна нова година.

Ако је садржај пророчанства негативан, папирић на којем је записано привеже се за металне жице разапете на дрвеним оквирима унутар светилишта како би их шинто божанство, односно будистички свеци поништили, а ако је позитивно, односи се кући.

У будистичким храмовима тачно у поноћ почињу да звоне звона која се ударају 108 пута како би подсетила људе на 108 грехова и искушења записаних у будистичким сутрама које треба надвладати на путу ка нирвани.

Око и унутар храмова грађане чекају бројне тезге са посластицама као што су печене хоботнице, мешано пржено поврће преливено соја-сосом и мајонезом, печене јегуље, кобасице и ољуштене банане преливене чоколадом.

У прву посету храму не мора се обавезно ићи у новогодишњој ноћи већ је прихватљиво то учинити у неколико првих дана након нове године.

Најпопуларнија светилишта и храмови у земљи тих дана укупно забележе и по неколико милиона посетилаца, па је продаја амајлија и хране велики бизнис, услед чега је пред Нову годину у новинама, а понекад и на телевизији, могуће видети рекламе за те религијске објекте.

Током новогодишње ноћи не одржавају се журке већ се то чини током целог децембра када Јапанци учествују на више прослава које су познате као "журке на којима се заборавља стара година", а које у дворанама и ресторанима организују фирме, разна удружења, кружоци и групе пријатеља.

Такође, након новогодишњег одмора, током остатка јануара организују се пријеми и прославе на којима се утврђује пријатељство и обећава сарадња у новој години. 

За разлику од Кине и Тајвана где се и данас Нова година слави почетком фебруара, по традиционалном кинеском лунарном календару, Јапан је још 1873. године прешао на слављење нове године по западњачком грегоријанском календару.

То је било време када је Јапан управо почео да излази из феудалног друштвеног система којим су доминирали шогунат и ратничка класа самураја, па је из све снаге настојао да се одупре западњачком колонијализму, тако што ће се доказати као цивилизована, напредна и снажна земља.

За то је била неопходна брза модернизација, не само у погледу технологије и инфраструктуре, већ и правног и административног система, па су заједно са западњачким оружјем, железницом и архитектуром уведени устав и право, урабано планирање, али и западњачки календар, одећа и поједини обичаји.

Процес вестернизације, у скорије време, довео је и до прихватања хришћанског Божића, али он у Јапану, осим за малобројне хришћанске вернике, нема статус религијске светковине, већ комерцијалног и романтичног празника на који се иде у шопинг, размењују поклони, излази увече и ужива у друштву партнера.

Упркос таквом упливу западњачке, нарочито америчке културе, обичаји у вези са прославом Нове године остају традиционални јапански, уз малу промену у писаним пророчанствима у шинто светилиштима која сада, уз древне источњачке технике гатања, садрже и зодијачка астролошка пророчанства каква се виђају на Западу. 

Новогодишње честитке

Специфичан је и јапански обичај у вези са новогодшњим честиткама. Сви Јапанци пишу десетине, а многи и стотине честитки, које шаљу не само члановима породице и драгим пријатељима, већ и пословним партнерима, колегама, професорима и другим особама са којима нису толико блиски, али су их на неки начин задужиле или помогле.

За разлику од западњачких честитки, јапанске, поред лепих жеља за примаоца, често садрже информације о најновим догађајима у животу пошиљалаца као што су брак или рођење детета, а много Јапанаца ужива и у томе да сами дизајнирају честитке. Тако, уместо уобичајених индустријски произведених картица којима доминирају цртежи животиња из кинеског хороскопа, на папиру штампају фотографије своје породице или снимке са својих путовања.

Формирању поштанског вртлога од хиљада тона хартије исписане церемонијалним поздравима и лепим жељама у великој мери доприносе и фирме које за нову годину шаљу честитке и рекламе партнерима и муштеријама.

Посебно фасцинира чињеница да стотине милиона честитки свим примаоцима буду педантно испоручене у исто време: 1. јануара ујутру.

Тај невероватни логистички подухват добром организацијом спроводи јапанска пошта која сваке године одреди временски период у децембру у којем се примају честитке, при чему последњи дан пријема обично буде око недељу дана пред Нову годину.

Онда на сцену ступи армија хонорарно запослених студената која помаже у разврставању поште и 1. јануара у зору, скупа са професионалним поштарима, зајезди улицама јапанских градова на мотоциклима.

Поштари тада нису сами на улицама, јер Јапанци уживају и томе да будни дочекају и погледају прво свитање у години у храмовима и на улицама.