Јеремић заказао дебату о Хагу

Председник Генералне скупштине Уједињених нација (УН) Вук Јеремић заказао је за 10. април 2013. године јавну расправу у Генералној скупштини УН о улози међународних ад хок кривичних трибунала у остваривању правде и помирења између народа, указујући да је ослобађајућом пресудом хрватским генералима нанет ударац угледу УН.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Јеремић је рекао да ће јавна расправа бити отворена и што је могуће дубља, јер је ово питање морала, историје и правде и неће бити повлачења.

"Сматрам да је помирење међу народима једно од најважнијих функција УН и то је, претпостављам, била замишљена сврха кривичних трибунала. Сматрам да та сврха није испуњена. Свако нормалан жели помирење и да се окрене мирној будућности, али тако нешто не може да се гради на бази негације и величања злочина", објашњава Јеремић разлоге за заказивање јавне расправе у УН.

Јеремић је рекао да је одлука Жалбеног већа Хашког трибунала у вези са операцијом "Олуја" изазвала је много реакција и огорчења.

"Јавна расправа у Генералној Скупштини представља најснажнији механизам у УН и треба је добро припремити и због тога сам је заказао за април", рекао је Јеремић.

Јеремић очекује притиске али каже да ће, упркос томе, у априлу бити отворена јавна расправа о раду Трибунала, његовом учинку, као и о последицама његовог рада.

"Иницијатива за заказивање јавне расправа је била моја, председник Генералне скупштине има на то право према Повељи УН и пословнику о раду. Пре формалне одлуке консултовао сам се са државним врхом", рекао је Јеремић.

Како је навео, случај ослобађајуће пресуде Готовини и Маркачу је ситуација у којој један глас или три човека донесе одлуку о историјском суду и о томе да ли је четврт милиона људи протерано из својих домова.

"Ја дозвољавам да они могу имати вредносни систем у коме је етничко чишћење легитимно и легално, али не верујем да такво мишљење дели већина света, а да ли је то тако видећемо у јавној расправи", нагласио је Јеремић.

Председавајући Генералне скупштине УН каже да ће јавна расправа бити отворена за све чланице Уједињених нација, као и за ширу међународну јавност.

"Консултоваћемо се са свима, учинићемо да расправа буде јавна, отворена и да из ње можемо да извучемо одређене поуке за историју", рекао је Јеремић.

"Ако ствар оставимо оваквом каква јесте, не само да смо се де факто сложили са једном таквом оценом Жалбеног већа, што никако не би смели да урадимо, већ се практично упућује и за организацију УН један погрешан позив и сигнал, а то је да војном, бруталном акцијом можете протерати људе из својих домова и за то не само да не будете кажњени, већ и да будете награђени", подвукао је Јеремић.

Оно што је најважније, каже Јеремић, јесте да ће све што буде речено на расправи бити забележено у аналима Уједињених нација.

"Потрудићемо се да на што формалнији начин истина о раду трибунала буде што доступнија међународној јавности", рекао је Јеремић.

Одлука о заказивању јавне расправе у УН

Интегрални текст Јеремићевог саопштења гласи:

Одлука Жалбеног већа Хашког трибунала у вези са операцијом "Олуја" изазвала је разумљиво огорчење у многим деловима света. Неспорна је чињеница да је око четврт милиона Срба прогнано са својих огњишта у свега неколико дана, а да је суд који је основан да би истражио оваква недела практично одлучио да за овај чин није било ни криваца нити одговорних.

Из тога би могло да се закључи да злочина заправо није ни било, што је у евидентној супротности са реалношћу. Сматрам да пуно разумевање рада Хашког трибунала и његових последица мора бити доступно широкој међународној јавности, како би се омогућило да историја о томе донесе коначни суд, и како се више никада и нигде не би десило да злодело буде амнестирано и проглашено за вредност.

Због тога сам одлучио да искористим своја овлашћења, и као изабрани председник Генералне скупштине Уједињених нација у њој закажем јавну расправу о улози међународних ад хок кривичних трибунала у остваривању правде и помирења између народа. Имајући у виду да су управо Уједињене нације биле оснивач таквих судова, сматрам да је природно да се овде расправља о њиховом учинку, као и о степену испуњености њихове изворне сврхе.

Моје лично мишљење је да је одлуком Жалбеног већа Хашког трибунала нанесен ударац угледу Уједињених нација, али дозвољавам могућност да сам, као припадник народа чије је протеривање из својих домова овим чином легализовано, по овом питању донекле субјективан.

Због тога ћу дебату у Генералној скупштини УН отворити за широку јавност и у њој дозволити учешће не само државама већ и академској заједници, истакнутим појединцима и грађанским удружењима.

Чврсто сам уверен да истинско помирење и окретање нове странице у односима између завађених народа није могуће заснивати на негацији и величању злочина, јер то, у суштини, представља подстицај на њихово понављање. Зато дебату, под називом Улога међународног правосуђа у остваривању помирења, заказујем за 10. април 2013. године у Генералној скупштини Уједињених нација у Њујорку.