ФАРК минира преговоре

Петорица војника убијена су у нападу припадника левичарске побуњеничке групе ФАРК, саопштила је колумбијска војска, само неколико дана пошто су у Норвешкој почели мировни преговори у покушају да се оконча скоро педесетогодишњи сукоб који је у Колумбији однео стотине хиљада живота.

Припадници ФАРК-а, наоружани "неконвенционалним експлозивом", напали су војну патролу на југозападу Колумбије, на граници с Еквадором, наводи се у саопштењу војске.

У нападу су рањена тројица војника, пренео је Франс прес.

Напад се догодио само дан пошто је најмање двоје побуњеника убијено када су војни авиони бомбардовали логор ФАРК-а у близини границе с Панамом.

Како је рекао адмирал Родолфо Амаја, који руководи удруженом војном операцијом, могуће је да под рушевинама логора има још жртава.

Колумбијска влада и левичарски побуњеници ФАРК-а пре два дана су формално отпочели мировне преговоре у Ослу.

Преговори који су почели у Хурдалу, малом граду северно од Осла, први су директни разговори двеју страна за последњих десет година.

Предводе их главни преговарач колумбијске владе Умберто де ла Кале и представник побуњеника Иван Маркес који се, како наводе медији, нису руковали приликом сусрета.

Преговори ће се базирати на пет основних питања: реформа руралног сектора, будућа улога побуњеника у политичком животу, дефинитивно окончање непријатељстава, борба против илегалне трговине наркотицима и положај жртава.

Колумбијска влада и ФАРК сагласили су се у августу да започну преговоре у Ослу у првим седмицама октобра, а средином новембра би требало да наставе разговоре на Куби, у Хавани.

Норвешка и Куба су "гаранти разговора", а и Венецуела и Чиле ће бити присутни.

ФАРК је основан 1964. године као оружано крило колумбијске Комунистичке партије и највећа су и најстарија побуњеничка група у Латинској Америци.

Та организација, коју Колумбија, САД и ЕУ сматрају терористичком, одговорна је за бројна убиства и отмице, а сматра се да се финансира трговином наркотицима.

Колумбијска влада процењује да је у протеклих пет деценија у сукобу живот изгубило око 600.000 људи, а 3,7 милиона Колимбијаца је расељено.