Читај ми!

Сепаратизам у Европи

У време кризе сепаратистичке тежње јачају у многим земљама. Шкотска се спрема за референдум 2014. године, Каталонија тражи право да га одржи, Фламанци и Валонци не могу се договоре. Тим темпом, Европа би у наредној деценији могла да добије око 20 нових држава.

Шкотска има сто недеља за доношење најважније политичке одлуке у последњих 300 година - организовање референдума о независности. Британски премијер Дејвид Камерон и први министар Шкотске Алекс Салмонд потписали споразум у 35 тачака који омогућава његово сазивање 2014. године.

Енглеска и Шкотска су се ујединиле 1707. године у Велику Британију, са заједничким монархом, валутом и владом у Лондону. Единбург је 1997. године стекао знатну аутономију.

"Постоји само једно и најважније питање - одвојена Шкотска, или Уједињено Краљевство. Верујем да би Шкотској било боље у Британији али и да би Британији било боље уз Шкотску јер смо заједно, јачи и безбеднији. Одлука је на грађанима", сматра британски премијер Дејвид Камерон.

Анкете показују да је већина Шкота за останак у краљевству, између 30 и 40 одсто њих подржава независност, али је и много неопредељених. Први министар Шкотске Алекс Салмонд верује да ће независност Шкотске бити резултат ове кампање.

"До ње ћемо доћи постављањем позитивне визије, боље економске и социјалне будућности Шкотске", истиче Салмонд.

У кризним временима сепаратистичке тежње јачају у многим земљама света. Богатијим регионима смета што морају да помажу слабије.

У Белгији од стварања државе, Фламанци и Валонци говоре различите језике, али никако да дођу до договора. Светски су рекордери, јер су без владе били преко годину и по дана. После локалних избора поделе су још веће.

У Антверпену, другој највећој луци у Европи, за градоначелника је изабран националиста Барт де Вевер, који отцепљењем жели да спаси "шест милиона Фламанаца из канџи пет милиона Валонаца".

"Затрпали су ме телефонски позиви људи који кажу да је било интервенција са вишег нивоа и да су хтели да нас уклоне са политичке сцене. То је тужно. Ипак настављамо тамо где смо стали", каже Де Вевер, председник Националистичке фламанске партије.

Проблем са покушајем кројења нових граница има и Шпанија. Деценијама је немирна Баскија, а недавно је парламент блокирао одржавање референдума о независности Каталоније, покрајине у којој више од половине грађана жели независну државу.

Каталонски председник покрајине Артур Мас каже да ће се борити за право да одржи референдум о независности. Ако врховни суд Шпаније прогласи неуставним референдум о каталонској независности, "ми ћемо интернационализовати спор и пренети га на ниво Брисела и европских судова", упозорава Мас.

Независна Каталонија би и даље сарађивала са Шпанијом на пољима економије и одбране, наводи Мас додајући да би њена аутономија била ограничена чињеницом да "ЕУ постаје све важнија и важнија".

Француску мучи Корзика, Италију Сардинија и Јужни Тирол, Немачку Баварска. Аналитичари предвиђају да би ако се овако настави у Европи у наредној деценији могло да буде двадестак нових држава.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 08. октобар 2024.
23° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи