Немачки министар тражи враћање виза

Савезни министар унутрашњих послова Ханс Петер Фридрих најавио је да ће се Немачка унутар Европске уније ангажовати за поновно увођење виза за грађања Србије и Македоније.

У интервјуу за дневник Билд Фридрих је рекао да је од Кипра као председавајућег ЕУ "већ затражио да се заузме да у савету министара унутрашњих послова ЕУ буде донете одговарајуће одлуке".

Фридрих је видан пораст броја нових азиланата у Немачкој у септембру приписао пре свега драстичном повећању броја захтева за азил грађана Србије и Македоније.

Према подацима које је јуче објавило Министарство унутрашњих послова, у септембру је у Немачкој азил затражило 1.395 грађана Србије и 1.040 држављана Македоније.

То је вишеструко повећање у односу на претходна два месеца. У јулу и августу је 324, односно 496 грађана Србије у Немачкој затражило политички азил. Из Македоније их је било 215, односно 620.

Немачки министар унутрашњих послова је оценио да је у случају ове две земље "реална претпоставка да грађани долазе пре из економских разлога, него што траже заштиту од прогона".

"То није ни смисао ни сврха права на азил и морамо да се супротставимо тој злоупотреби", рекао је Фридрих.

Он је јуче поводом објављивања нових података о броју захтева за азил у саопштењу истакао да "масовни долазак српских и македонских грађана мора хитно да буде засутављен" и да "ЕУ што је могуће брже мора да омогући суспендовање сада важеће слободе путовања" за грађане ове две земље.

Немачки министар је зато већ од надлежне комесарке Цецилије Малстром и од Кипра, као председавајућег ЕУ, затражио да хитно оконча процедуру промена уредбе о визама која траје од 2010. и која треба да омогући суспензију безвизог режима за поједине земље.

Поред иницијативе унутар ЕУ за привремено укидање виза Србији и Македонији, Фридрих је најавио и даље убрзавање процедуре разматрања захтева за азил, као и брже протеривање ових грађана назад у земље порекла.

И више других политичара владајућих конзервативаца затражило је строге мере, па и поновно увођење виза, које би требало да смање број азиланата из Србије и Македоније.

При томе се инсистира пре свега на убрзању процедуре разматрања захтева за азил и смањењу материјалних давања. Јер, одрастао подносилац захтева за азил, при просечној двомесечној процедури разматрања захтева, добија 700 евра и плаћен пут натраг у земљу из које је дошао.

У случају азиланата из Србије и Македоније је скоро искључиво реч о Ромима који долазе са вишечланим породицама, а квота признавања захтева или барем одобравања статуса заштићеног избеглице равна је нули.

У Немачкој, посебно у Берлину и другим великим градовима, од ширења ЕУ 2007. драстично је порастао број Рома из Румуније и Бугарске. Држављани тих земаља додуше још немају право запошљавања у Немачкој, али као грађани ЕУ имају могућности настањивања по другим основама.