Крај каријере за Гарсона

Врховни суд Шпаније забранио је судији Балтазару Гарсону, познатом борцу за људска права, да се у наредних 11 година бави својом професијом, због случаја "прислушкивања". Гарсону (56), који је суспендован са функције 2010. године, тиме је практично запечаћена каријера.

Њему је суђено по оптужници да је наложио прислушкивање разговора притвореника и њихових адвоката у политички осетљивом случају корупције у који је било умешано неколико важних пословних људи у Мадриду и Валенсији.

Гарсону се суди и у много осетљивијем случају - за покретање истраге о несталима за време Франкове диктатуре и грађанског рата.

Оптужен је за кршење Закона о амнестији који је шпански парламент изгласао 1977. године, две године након краја диктатуре, пошто је покренуо истрагу о судбини више од 100.000 несталих током Шпанског грађанског рата који је трајао од 1936. до 1939. године и Франкове диктатуре, у трајању од 1939. до 1975. године.

Оптужбу против њега подигле су десничарске организације "Чисте руке" и "Слобода и идентитет".

Гарсон, кога медији често називају "крсташем европског правосуђа", сматра да се ради о злочинима против човечности који нису могли да потпадну под амнестију.

Судија Гарсон је познат по подизању оптужнице против бившег чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа, припреми оптужнице против Осаме бин Ладена, а разматрао је и подизање оптужнице против званичника администрације председника САД Џорџа Буша због мучења људи.

Такође је припремио доказе да је Бин Ладен у Шпанији припремио један део терористичких напада на САД 11. септембра 2001. године.