Породице жртава бране Гарсона

Пред шпанским Врховним судом данас је излагањем првих сведока одбране настављено суђење судији Балтасару Гарсону, оптуженом за кршење договора о амнестији из 1977. када је наложио истрагу о злочинима из времена диктатуре Франсиска Франка.

Марија Мартин (81) је сведочила о томе како су снаге лојалне Франку 1936. године, када је имала само шест година, упале у њено село у средњој Шпанији и одвеле 27 мушкараца и три жене, међу којима је била и њена мајка Агустина.

Она је касније новинарима показала фотокопије старих слика њене породице и малу свеску са нацртаном мапом масовне гробнице у којој претпоставља да се налазе остаци њене мајке.

Други сведок кога је суд данас саслушао била је Пино Соса (75) са Канарских острва, чијег су оца Франкове снаге одвеле са групом мушкараца.

"Тукли су их. Држали су их у заробљеништву и радили им страшне ствари", рекла је она, додајући да су Франкове снаге чак украле хлеб и со из њене куће.

Она је испричала да је њена мајка тражила оца, али да га никада није нашла, већ да су им власти на крају издале потврду о његовој смрти.

Гарсон (56) је јуче на суду негирао да је злоупотребио положај када је, упркос договору о амнестији, наложио истрагу о судбини 114.000 људи, који су нестали за време грађанског рата у Шпанији (1936-1939) и диктатуре генерала Франка (1939-1975).

Предвиђено је да на суђењу говоре 22 сведока одбране који ће сведочити у име породица жртава од којих су многе сахрањене у масовним гробницама широм Шпаније.

Очекује се да ће суђење трајати најмање месец дана.

"Крсташ европског правосуђа"

Гарсон је у мају 2010. године суспендован са дужности у Националном суду, који је највиши кривични суд у Шпанији и сада ради као консултант Међународног кривичног суда у Хагу.

Оптужбу против њега подигле су десничарске организације "Чисте руке" и "Слобода и идентитет".

Гарсон, кога медији често називају "крсташем европског правосуђа", сматра да се ради о злочинима против човечности који нису могли да потпадну под амнестију.

Истрага о злочинима почињеним у Франково доба покренута је 2008. године, али је, под притиском тадашње социјалистичке владе, убрзо суспендована.

Уколико буде осуђен у било ком од три случаја, Гарсону прети забрана рада до 20 година, што би значило крај његове каријере као судије.