"Божја честица" на дохват руке?

Научници Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) саопштили су да су пронашли назнаке, мада не и непобитне доказе, о постојању Хигзовог бозона, елементарне честице која представља карику која недостаје у Стандардном моделу физике, јавља агенција Ројтерс.

Фабјола Ђаноти, вођа експеримента АТЛАС у Великом хадронском сударачу, недалеко од Женеве, каже да је сигнал центриран на око 126 GeV (гигаелектронволти).

"Мислим да би било веома лепо од Хигзовог бозона да буде ту", рекла је Ђанотијева на семинару на којем су представљени резултати досадашње потраге за "божјом честицом" .

Још увек је прерано за доношење дефинитивних закључака, истиче Фабјола Ђаноти, наводећи да је потребно спровести још истраживања и прикупити још података.

"Следећих неколико месеци биће веома узбудљиво... Не знам какви ће бити резултати", додала је научница.

И Драган Поповић из Института за физику Универзитета у Београду, који је укључен у пројекат АТЛАС, сматра да је још рано говорити о постојању Хигсовог бозона, иако најновији резултати показују да су шансе да он буде пронађен повећане.

"Резултати који су саопштени последњих дана показују да су повећане шансе да та честица буде пронађена, али мислим да нам треба још годину до две дана чекања, тражења и понављања згодних процеса у којима се она може наћи", рекао је Поповић за Танјуг.

Поповић је објаснио да хадронски сударач, који је пројектован да ради на одређеном енергетском нивоу са ког могу да се пронађу Хигсове честице, још није постигао тај ниво.

"Тренутно радимо на пола енергије која је пројектована. Хигс се још увек не може наћи, јер смо ми у енергијама испод њега, али неке назнаке постоје, тако да ствари иду у добром правцу", каже Поповић.

Хигсов бозон је, у теорији, честица која даје масу свим осталим елементарним честицама.

Његово откриће би дефинитивно потврдило садашња знања о честицама као што су електрони и протони, мада би експерименти у ЦЕРН-у могли, такође, да докажу да он, заправо, уопште и не постоји, што би приморало физичаре да редефинишу Стандардни модел.

У жаргону физичара назван "циглом од које је саграђен" свемир или "божјом честицом", Хигзов бозон је, у теорији, настао из Великог праска пре 13,7 милијарди година и заједно са летећим отпадом створио галаксије, звезде и планете.

Та честица представља кључну компоненту Стандардног модела, свеобухватне теорије о начину на који космос функционише на нивоу честица и сила.

Честица је названа по шкотском физичару Питеру Хигсу који је, још 1964. године, поставио теорију о њеном постојању. 

До сада Хигзов бозон нико никада није видео, а још мање доказао његово постојање.