Камеронова одбрана

Дан после оштрих критика свог заменика Ника Клега из Либерално-демократске партије и опозиционих Лабуриста због британског вета у Бриселу, премијер Камерон изашао је пред посланике, не одступајући од противљења новој финансијској регулативи.

Камерона подржава 57 одсто сународника, показују најновија истраживања. Премијер, ипак, обећава да ће се Британија конструктивно ангажовати са другим чланицама Уније у проналажењу решења за кризу.

"Отишао сам у Брисел да браним интересе Велике Британије. Тражили смо договор са осталим чланицаме ЕУ, али смо инсистирали на неопходној заштити британских националних интереса", каже Камерон.

"Крајњи избор је био или договор без заштите за Британију или нема договора. Наш одговор је био да нема договора", каже британски премијер.

Камеронов говор пратило је жустро негодовање опозиције, којој није промакло одсуство премијеровог заменика Ника Клега. Лабуристи кажу да је ветом на бриселски споразум Британија остала без гласа у Унији.

"Премијер Камерон је веома лоше водио преговоре у Бриселу. Све је јасније да разлог нашег вета нису биле претње за лондонски Сити, већ је то премијер урадио због своје Конзервативне партије", каже лидер Лабуристичке партије Ед Милибанд.

Европска комисија жали што Велика Британија није прихватила ревизију Лисабонског уговора и јаче фискално повезивање држава чланица.

"Желимо снажну и конструктивну Британију, која ће бити у центру Европе, а не на маргини. Ако су хтели да заштите банкаре и пословни сектор у Ситију од финансијске регулативе, то се неће догодити", каже европски комесар за економију Оли Рен.

Рен истиче да сви треба да извуку поуку из садашње кризе и помогну у њеном решавању, што се односи и на финансијски сектор.

Две Европе

Британија нам је потребна, поручује француски председник Саркози, иако је, каже, сада јасно да постоје две Европе, једна која је за више солидарности и регулативе и друга која је и даље поборник јединственог тржишта.

Међутим, ни у Француској нема консензуса о новом финансијском споразуму. Председнички кандидат социјалиста упозорава да ће, ако наредне године буде изабран, тражити нови фискални споразум за Европску унију.

"Ако је циљ био да се ефикасно одговори на кризу, са стабилизационим Фондом који ће имати већа овлашћења, еврообвезницама, интервенцијом Европске централне банке и подстицањем раста, онда бриселски споразум није прави одговор на то", каже лидер француских социјалиста Франсоа Оланд.

Инвеститори страхују да ће план строгих буџетских резова на који су се обавезале све чланице Уније, осим Британије, успорити економски раст и угрозити напоре за довођење јавних финансија у ред.

"Реакције тржишта нису тако лоше, али одлучујући фактор биће оцена кредитних агенција и могуће неодобравање резултата европског самита. Биће тешко наредних неколико недеља", каже финансијски аналитичар "Бадер банке".

На испиту су посебно земље у центру дужничке кризе.

Док италијански синдикати запослених у приватном сектору штрајкују због измена пензионог система и повећања пореза, у Грчку су поново стигли међународни инспектори који преговарају са владом о другом пакету помоћи, вредном 130 милијарди евра и о отпису 50 одсто дуга.