У потрази за нормалним животом

Од 12 хиљада житеља Каварне на бугарској црноморској обали, трећина су Роми, али нема уобичајене слике ромског насеља. Роми живе у асфалтираним и осветљеним улицама, у кућама које су окречене, са водоводом, канализацијом и грејањем на гас. Већина је запослена, неки и у општинској управи. Сва ромска деца заврше основну школу.

Младен Младенов каже да у Каварни никад није било поделе на Бугаре и Роме. "Идемо у исте школе, радимо заједно, посећујемо једни друге. Ваљда ће доћи време да свуда буде тако добро", каже Младенов.

Градоначелник Каварне Цонко Цонев каже да нема тајне. "Једноставно се према свима треба опходити једнако", каже Цонев. Каварна је, ипак, редак пример успешне интеграције Рома, не само у Бугарској, него у целој Европској унији. Подаци из земаља чланица су узнемиравајући.

Због лоших услова живота, смртност ромске деце је пет пута већа, а животни век Рома десет година краћи од европског просека. Веома мало их је запослено, јер рано прекидају школовање, а економска криза погоршава стање.

Школа у мађарском селу Инки, чија су трећина житеља Роми, затворена је јер локална власт нема новца за грејање. Из истог разлога, по неколико ромских породица живи у истој кући.

"Ако неко не промени ствари драстично, онда смо готови, сви ћемо потпуно осиромашити. То је нечовечно", каже Тибор Богдан из села Инки.

Роми су и први на удару десних екстремиста чије странке јачају у европским земљама. Због свега тога, Европска комисија тражи хитну акцију.

Честе жртве трговине људима

Кетрин Бирдер, посланик Европског парламента, каже да Роми широм Европе, због живота на маргини, постају жртве трговине људима и упадају у круг криминала, јер их користе за крађе, преваре и проституцију.

"Што им се пре пружи прилика да буду равноправни, моћи ће пре да устану против предрасуда и против криминалних банди. Европска унија мора још много да уради", каже Бирдер.

У Европској комисији подсећају да 70 одсто средстава из европских фондова намењених за побољшање положаја Рома никад не буде искоришћено.

У Европи живи између десет и дванаест милиона Рома, од којих половина у земљама двадсетседморице, највише у Бугарској и Румунији, а значајан су део становништва у Словачкој, Мађарској и Шпанији.

Безмало четири милиона живи у земљама Западног Балкана и у Турској, које желе чланство у Европској унији. Зато у Бриселу кажу да ће олакшати пут ако на време направе националне стратегије за интеграцију ромског становништва.