Белгија и званично добила владу

Белгија је и званично добила владу након најдуже политичке кризе у историји те земље, пошто је кабинет премијера Елија ди Рупа положио заклетву пред краљем Албертом Другим.

Краљ Алберт Други у понедељак увече именовао је лидера валонских социјалиста Елија ди Рупа за новог премијера. 

У коалиционој влади социјалиста, демохришћана и либерала биће 12 министара, по шесторица Валонаца и Фламанаца.

Министар финансија у бившој влади Дидије Рејндер сада ће бити министар спољних послова, а Питер де Крем министар одбране. Бивши министар спољних послова Стевен Ванакере преузеће министарство финансија.

Прелазна влада је на челу Белгије од када је претходна дала оставку у априлу 2010. године, због немогућности да се реши дугогодишњи лингвистички спор. 

Супротстављене холандске и француске струје социјалиста, демохришћана и либерала, успеле су да прескоче последњу препреку, односно питање буџета, који укључује мере штедње. 

Белгија, у којој су јуна прошле године одржани избори, поставила је рекорд у новијој историји са најдужим периодом без владе. 

Ди Рупо ће постати први белгијски премијер са француског говорног подручја у последње три деценије, као и први левичарски премијер Белгије од 1974. године.

Наиме, услед многих финансијских питања Белгије са којима треба да се суочи, највећи изазов новог премијера, социјалисте Ди Рупа, биће споразумевање са већином Белгијанаца, чији је матерњи језик холандски.

Ди Рупов матерњи језик је француски, јер је дужи период свог живота живео међу 4,5 милиона грађана Белгије који, течније, говоре француским језиком.

Нови премијер није имао прилике да говори холандски, којим говори 6,5 милиона Фламанаца на северу, те поседује само елементарно знање холандског језика. Ситуација се променила, како наводи АП, када Ди Рупо треба да преузме премијерско место.

У међувремену, агенција за кредитни рејтинг "Стандард енд Пјурс" смањила је рејтинг Белгије, након што су порасли трошкови задуживања у тој земљи. 

То се сматра једном од ствари које су натерале политичаре да оставе разлике по страни и сагласе се о мерама штедње у буџету, што је била последња велика препрека формирању владе.