"Лебац сутра немојте послати", први роман о крагујевачкој трагедији на енглеском језику
О крагујевачкој трагедији писали су многи истакнути југословенски књижевници, оставивши потресна сведочанства. Први пут објављена је књига о стрељању у Шумарицама на енглеском језику "No bread tomorrow". Изашла је из пера Американке српског порекла Миле Ивановић, као први део трилогије. По објављивању у Сједињеним Америчким Државама, преведана је на српски језик, у издању крагујевачких "Корака".
"Лебац сутра немојте послати" - дрхтавом руком на карираном папиру - порука за незаборав, Јакова Медине. Пред стрељање у Шумарицама, брига о најмилијима и драгоценом парчету хлеба. Свака мрвица, значила је живот. Баш та реченица одредила је списатељски пут Миле Ивановић, Американке српског порекла.
“Пре 12 година, први пут сам чула за стрељање цивила Крагујевцу. Знала сам да о томе морам да пишем, да упознам своје сународнике у расејању, америчку и светску јавност са страдањима људи широм бивше Југославије у Другом светском рату”, објашњава Мила Ивановић, ауторка романа
Одлучна у својој мисији, долазила је у Србију, обилазила стратишта, трагала по архивима, читала. Вишегодишња истраживања уобличила је у роман који прати ратну судбину крагујевачких сестара Николић.
“Као мајка, могла сам да осетим њихову бол. Не можемо ни да замислимо колику су тугу носиле те жене чији су синови, браћа ,мужеви стељани у Крагујевцу”, наглашава ауторка.
“Знамо да је око хиљаду мушкараца који су овде стрељани било ожењено. Дакле, имамо аутоматски скоро хиљаду удовица, а преко две хиљаде деце је остало без својих очева”, истиче историчарка Кристина Јопрић Степановић”.
Земља црних марама, сви ужаси рата, логори, избеглиштво кроз које су прошли и Милини преци из Книнске Крајине, за Американце, али и друге народе су непознаница. Зато њен роман на енглеском језику, награђен медјународним признањем, изазива велику пажњу.
"Људи широм света, преко филмова и литературе знају за страдања других народа, али не и за страхоте у бившој Југославији. Зато морамо да пишемо и говоримо. Да причу о масовним злочинима преносимо новим генерацијама, да никада не заборавимо страдале”, истиче ауторка Мила Ивановић.
“Будући да је ово први роман написан о крагујевачкој трагедији на енглеском језику, ја сам сматрао да је она учинила велику ствар и за наш народ и за наш град и онда сам покренуо ту причу превода на српски језик и промоцију овде”, каже Ненад Карамијалковић, уредник српског издања књиге "Лебац сутра немојте послати"
Рођена и одрасла у Америци, у име живих, клања се мртвима - на месту "свевидом"- у Шумарицама. Роман је, каже, дар њеном народу и Крагујевцу - граду страдалнику.
