Стиже асвалт до неприступачних заселака општине Топола

Лепа за око, али тешка за живот је Цветковића раван. До издвојеног и неприступачног засеока у Блазнави, у залеђу Рудника, тешко се стиже, јер нема асфалта. Дејан је ту рођен и решен да остане. Кад је суво - и некако, земљаним путем стигне до куће. Плаши га зима, јер више није сам, формирао је породицу и очекује принову.

„Чим је мало већи снег, то је то, доле се остављају кола и полако узбрдо пешке. Не треба ризиковати, ризикујеш свој живот и све да би изашао до зграде, тако да торбе, кесе у руке, па полако узбрдо“, наводи Дејан Цветковић из села Блазнава код Тополе.

Иста мука и код Дачића, који се, после четрдесет година рада у Швајцарској, вратио на прадедовско огњиште. Сви његови су, каже, сишли у питомину. У некадашњој мали Дачића, на брду, данас, само његова кућа.

„Дођу који знају, снађу се или џиповима или пешице. Одушеве се овим потезом овде, како је то лепо, али само кажу "брате мили где ти живиш у ово данашње време", немогуће доћи, нема пута“, прича нам Михаило Дачић, из села Блазнава код Тополе.

Враћају се и остају људи у Блазнави, многи би да покрену посао. Долазе и нови. Само у прошлој години у том селу продато је тридесетак плацева, махом породицама из Београда. Прошао је гас, оптички интернет, а сада први пут асфалт стиже и до удаљених кућа.

„Доживео сам, хвала Богу. Данашњи дан ово што се десило морам да запишем, да славим“, наглашава Михаило Дачић, из село Блазнава код Тополе.

Дејан Цветковић, из села Блазнава додаје: „Што се каже крећемо да радимо, тако да ће да буде овај, промениће нам, стварно промениће нам живот“.

На територији општине Топола готово 90 одсто домаћинстава има асфалт до кућног прага. Да би га добили и они који немају из државне касе издвојено је 60 милиона динара.

Због тога се убрзано ради у тридесетак села. Механизација стиже и до најнеприступачнијих домаћинстава, у којима огњишта још горе.