Како суша мења правила у ратарству?
Да ће наводњавање бити мера која ће се све чешће примењивати и у производњи кукуруза потврдили су и резултати огледа у атару села Чуруг. Произвођачи и стручњаци су упоредили производњу кукуруза под системом за наводњавање кап по кап и у сувом ратарењу.
Промене у ратарству су неминовне, а то ће се најпре одразити на производњу соје и кукуруза. Показало се предходних година да ове биљне врсте изгубе и две трећине рода због суше.
"Прошло је време по систему: посејемо, попрскамо и убирамо принос. Долази време заливања и неким новим стварима којима се до сада нисмо бавили. Трудимо се да избегнемо тај корак, да се не прљамо, не заливамо, да не идемо на њиву. Хоћемо да урадимо за пар дана и да смо слободни, а а то више не може“, напомиње пољопривредник Зоран Митровић.
"Што може без наводњавања, или неке површине наводњавати. Кукуруз смањити, можда и смањити закуп земље. Закупи на конто наших финансијских резултата су скупи“, истиче пољопривредник Зоран Симетић.
На огледној парцели у Чуругу приказана је разлика између наводњаваног и кукуруза у сувом ратарењу. На њиви, која је имала систем кап по кап, принос је од 13 до 15 тона у зависности од хибрида. У сувом ратарењу максималан принос у овом делу Бачке је 6 тона по хектару.
"С обзиром на то да је овај оглед наводњаван осам пута, наравно, до произвођача је колико пута ће додати воду, тако да у односу на количину воде коју су хибриди добили, ови приноси су изузетно задовољавајући“, појашњава Миљанка Дакић из компаније „Бајер“.
Улагање у систем за наводњавање у ратарству се дугорочно исплати преко повећања приноса.
"Систем се гледа у наредних седам година, сваке наредне године се мења само трака, дакле треба да правимо две и по тоне разлике по хектару да би систем био исплатив у наредних седам година. Ако буде девет тона по хектару разлике у првој години, исплатили смо комплетан систем за наводњавање“, каже Реља Аничић из компаније „Савакоп“.
Пре започињања наводњавања неопходно је анализирати воду. Вишак соли је највећи непријатељ земљишту и биљкама.
"Пољопривредници немају идеалну воду, да је само чиста, одлична. Али онда морате да пазите са већим количинама воде, смањите концентрацију соли у земљишту, како би биљка могла да усвоји воду“, истиче професор Пољопривредног факултета у пензији Бојивоје Пејић.
Изазов у сушним годинама је и издашност бунара. Потребно је најмање 1000 литара воде у минуту, што је довољно за наводњавање три и по хектара површина.
