Несврта – село у које се свраћа и у које се враћа

У подножју и на падинама Бесне Кобиле на југоистоку Србије је неколико планинских села. У њима махом живи мали број људи, али се у поједине и враћају мештани. У једном од села кућу обнавља породица Нешић.

Пут који је назван "руски" води од Врањске бање до Бесне Кобиле. На том путу је и скретање за Несврту, село необичног назива, за које се везују различите приче.

"Зато што је нека кобила много трчала, па се овде свртела и зове се Несврта.“

"У турско време звало се Кесибор, а што се тиче самог назива, да ли се овде сврта, долази, свраћа? Долазе, враћају се, ево комшија се вратио", кажу мештани.

Милош Нешић са породицом обнавља породичну кућу. У томе му помажу комшије. Ради као молер и каже да је највећа благодет овде то што у појединим деловима села нема сигнала мобилне телефоније.

"Желим да оспособим дедовину, да не пропадне. Имам двоје деце, да после мене наследе, али мора прво да се реновира“, истиче Милан.

Успомене, предмети који су се некада користили, старо огњиште - све то га враћа у Несврту, као и жеља да се бави сточарством. Шестогодишњи Душан Нешић каже да има десет крава и оваца.

Село Несврта налази се подно Бесне Кобиле, на 1200 метара наморске висине. У селу стално борави двадесетак мештана, а у основну школу иде само један ђак. Мештани се већином баве сточарством и гаје пољопривредне културе за своје потребе.

Мештани се већином баве сточарством и гаје пољопривредне културе за своје потребе.

"Сади се кромпир, то је главна делатност у селу. Чува се помало стока, и то је то. И у грађевинским радовима помажемо, некад нама помажу, радимо и за паре, и све то тако иде“, каже Слађана Митић.

Комшијска солидарност изражена је на селу. Природне карактеристике не треба описивати, већ уживати у погледу и чистом ваздуху.