Мештани два села у околини Лебана граде цркву

Одабрао је тежи пут. Уместо Италије где су му живели баба и деда, па родитељи, а он провео 6 година, превагнуло  је родно Коњино и плодна земља. Тридесеттрогодишњи Петар Ивковић бави се повртарством. Супруга и две ћерке подстрек су и радост.

„Нисам се покајао никад, кад сам одлучио да се вратим знао сам где се враћам, тамо је можда лепше, другачјије, али ипак си овде свој на своме, јесте тежи пут, пољопривреда је тешка, али сам хтео да ми деца одрастају у здравој животној средини,  да једу здраво“, каже Петар Ивковић из Коњина код Лебана

Смештена у равничарском делу Општине Лебане крај реке Јабланице Коњино и суседно  Ждеглово села су чувена по производњи поврћа. У триста кућа око 1500 душа. Одлазе млади, али остало их је довољно да одрже села и сложно крену ка узвишеном циљу.

„Много је младих отшло преко или у неки већи град или преко границе, али ми што смо остали морамо да се држимо заједно, вера је та која нас спаја, само Бог зна зашто је то добро, хвала Богу има деце, али не онолико колико је било кад сам ја ишао  у основну школу“, наводи Милош Стевановић, иницијатор изградње цркве

Можда је некада у време цара Јустинијана с друге стране реке и било богомоље. Опстанка без вере нема, кажу ови  сложни млади људи. Овај плац за изградњу цркве крај сеоског гробља у Коњину купили су мештани. И сами су у чуду како су за кратко време сакупили новац за
куповину и уређење. Док се чека грађевинска дозвола материјал пристиже.

„Само чекамо да нам стигне дозвола за градњу и онда сигурно да ћемо за кратко време темељ урадити и онда кренуту са даљим радом“, каже Радомир Ђокић, потпредседник Црквеног одбора.

Мирослав Симић и његов брат су архитекте из Ждеглова. Пројектовати храм посебан је изазов и одговорност. Остаће као сведок јединства и истрајности једне генерације.

„Пројекат смо да кажем, ето од воље одрадили све што су  хтели је имплементирано у пројекат. - Јел ово посебан пројекат за вас? - Па јесте поготово што је прва црква коју градим, сарађивао сам на једном пројекту цркве, али ово је прва коју самостално радим“, каже Мирослав Симић, архитекта Храма Светог Василија Острошког у Коњину.

Окупљени у Црквени одбор једни другима су подршка, свако колико и шта може. С вером у Бога нићи ће и Храм Светог Василија Острошког. Слава му и милост.

„За све је нас у духу потребан да би био ради спасења наших и многа чуда која нам је учинио и надамо се и сутрадан кад овде буде храм завршен. Ми смо одлучили управо због тога да буде храм Светог Василија јер не постоји нигде овде, онда би народ морао да се сакупи ту“, каже свештеник Живојин Стојилковић.

За мештане Коњина и Ждеглова већ је ово свето место које окупља о великим празницима. Заједништвом у љубави Божијој, уз благослов епархије Нишке, стиже ће до крста и звона да позива вернике на молитву и спасење. Уздају су и у подршку и прилоге свих који су из ових крајева потекли, посебну бројну дијаспору у Италији.