Због чега је Сретење значајно за Србију

Пре 190 година, у време владавине кнеза Милоша Обреновића, Србија добија највиши државно-правни акт: Устав. Написан је за свега 20 дана пером дипломате и публицисте Димитрија Давидовића.

“Сретењски устав је написан највише по тековинама хатишерифа из 1813. и 1833. године и берата из 1830. године. Има елемената и француског и
белгијског устава”, каже историчар Предраг Илић.

Сретењски устав усвојен је и кнежевом заклетвом потврђен пред око 2.400 народних представника у порти Старе Милошеве цркве. Сматра се једним од најлибералнијих и најдемократскијих устава тог времена.

“Сретењским уставом је предвиђена уставна монархија. Дакле, Србија је дефинисана као земља у којој се власт врши на основу уставних начела и уставних правила, не само по вољи књаза. Дакле, институционално власт је подељена на законодавну, извршну и судску, односно власт врше народна скупштина, кнез и државни савет”, наводи Аника Ковачевић са Правног факултета у Крагујевцу.

“Становници тадашње Кнежевине Србије добили су читав низ права која су да кажемо била гарантована тим правним документом. Дакле, добили су заштиту личне слободе, имовинских права”, наводи историчар Ненад Ђорђевић.

Србија је тада добила и прва државна обележја - заставу и грб. Устав је био "трн у оку" великим европским силама, па је укинут после 55 дана.

“Морао је да буде повучен из разлога што је направљена једна велика грешка, а то је да се није тражила сагланост порте и руског двора, а са друге стране био је много испред свог времена”, каже Предраг Илић, историчар.

Баш као и 300 виђенијих Срба, који су 31 годину пре тога упалили искру слободе у Марићевића јарузи у Орашцу. Одлучили су да крену у борбу против вишевековног турског ропства. Подижу Први српски устанак, а вођа је био Ђорђе Петровић Карађорђе.

Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу о томе каже: “Тај догађај није важан само за српски народ већ читав Балкан, јер Србија у том тренутку постаје светионик свим другим народима да може се изаћи, уз нажалост велике жртве, али се може изборити за своју слободу”,

Коју Србија добија 1878. Постаје независна, самостална и међународно призната држава одлукама Берлинског конгреса. Прочитане су, као и Сретењски устав, у порти Старе Милошеве цркве у првој престоници Србије - Крагујевцу.