Како зависницима од коцке помаже група психијатара Завода за ментално здравље у Нишу

Осмишљена давно као вид разоноде коцка у нашој земљи све чешће измиче контроли, а број зависника вишеструко је већи него раније. Међу зависницима је све више младих, а за оне који потраже помоћ од великог је значаја група за подршку који у Нишу волонтерски организују психијатри Завода за ментално здравље.

Већина оних који су се прикључили групи за собом има по десет, петнаест година патолошког коцкања.

“То је кренуло почетак средње школе, можда крајем основне, кладионица највише, можда понекад рулет, али кладионица ствара највећу зависност”, исповедио нам се учесник групе за лечење од коцке. Додаје да ниједан добитак не може да усрећи човека да буде миран. “Одмах мисли на следећи, не може човек спокој да осети у таквом животу”, наглашава он.

Групно лечење помаже да се уз отворени разговор импулс за коцкањем држи под контролом. Један од наших саговорника прикључио се групи пре четири месеца.

“Кад дођемо на групу каже се урадио сам то и то, није било велико, јесте било велико, осећам се лоше, добро, сви причамо о свему.. Дешава се све, ја пре овога нисам се коцкао три године и опет сам почео”, истиче он.

Др Илија Коцић, из Центра за болести зависности наглашава: “Када ми имамо неку муку нама је то довољан мотив да станемо, а када осетимо олакшање онда та мотивација може да се изгуби и онда су потребна та константна понављања наравно само на групи где прво кад дође нови члан он прво слуша туђа искуства, добија савете, и онда ми касније видимо како он постаје неко ко ће новим члановима да буде ментор”.

Најрањивији су млади који немају изграђену контролу понашања и лакше подлежу утицајима.

“Нећу да будем груб јер многи људи живе од тога, али мој савет је, као патолошког коцкара, заобиђите кладионице колико год можете то је најблаже речено. Ни листић ни тикет ништа, да не бисте дошли у ситуацију у којој сам ја”, саветује учесник групе за лечење од коцке.

Др Владимир Радивојевић, из Центра за болести зависности каже да су некад окидачи породични стресови, немање, губитак кредитне способности, маса разних дешавања. Наставља: “На већ постојећем терену коцкања уобичајеног долази до тих помака и ми бисмо требали некако да радимо на томе да постоји систематизован начин помоћи тим људима јер у нашем граду, то је моја процена, има 3-4 хиљаде породица којима је ова помоћ потребна”.

Стручњаци кажу да је регистрованих патолошких коцкара у Нишу десетоструко више него пре десет година.