Лесковац: Подсећање на страдање у Араповој долини

Прошле су 83 године од стрељања 310 грађана Лесковца, Рома, Срба и Јевреја од стране немачких фашиста у Араповој долини подно Хисара. Поред комеморативне свечаности сећање на овај стравичан злочин обележено је и представом чланова удружења Фењер у Народном музеју као и пројекцијом документарног филма.

11. децембар 1941. У знак одмазде на убиство тројице немачких војника у Лесковцу фашитички окупатори у Араповој долини подно Хисара стрељају 310 грађана. 293 Рома, 11 Срба 6 Јевреја. 83 године касније скромна комеморативна свечаност. Припадници Војске Србије, локалне самоуправе, Удружења Рома и млади историчари свесни значаја културе сећања.

“То је био један страшан злочин и ми морамо да поштујемо наше претке морамо и да чувамо културу сећања на њих јер они показују какву су антифашистичку борбу они водили и какав слободарски дух наш народ има”, каже Никола Петровић, историчар.

Сећања су драгоцени трагови наше прошлости који обликују нашу садашњост и будућност. Млади љиди из Удружења Фењер у Народном музеју извели су кратак монолог који кроз ликове Амета Аметовића, Николе Давида Ајзлера и Ђорђа Јанковића сведоче о великом злочину у Араповој долини. Јунаку из Првог светског рата Амету Аметовићу Немци су поштедели живот, али су страдали његови синови.

“Из Вермахта је стигло наређење да се одликовани људи из Балканских ратова не страљају, али су зато његови синови стрељани он је преживео тај бол и сахранио своја два сина”, каже Мирсад Ибрић из Удружења Фењер.

Драгољуб Савић из истог Удружења додаје: „Ја играм лик Николе Петровића односно Исака Ајзлера сина Давида Ајзлера. То је један интересантан лик који показује колико је сећања предака важно јер да није било наших предака не би било нас самих”.

Народни музеј младим креативним људима пружа шансу да на свој начин обрађују значајне теме из историје Лесковца. Јер овакви догађаји треба да служе као путокази за будућност.

“Највероватније је страдало преко тих 310 људи. Јер јутрос су сведочили потомци страдалих који су били погубљени, а њихово страдање нигде није забележено. Тако да је тај број већи најмање за 100 људи од оног броја којег ми знамо, а то је 310 жртава”, истиче Владимир Петковић, историчар из Народног музеја Лесковац.

Представа у холу Народног музеја била је хуманитарног карактера. На жалост за дечје одељење Лесковачке болнице није сакупљено много новца. Људи који су присуствовали представи могли су да се изброје на прсте једне руке. Баш због тога ови млади људи, кажу, наставиће са својим пројектима о важним историјским догађајима. Другог избора немају јер сећања су нешто што нас дефинише као појединце, али и као народ.