Како климатске промене утичу на културна добра

Климатске промене не угрожавају само природу и економију, већ прете да заувек измене или униште културна добра, која сведоче о идентитету и историји читавих народа. О томе како се Европа и Србија суочавају са тим изазовима, проверавала је Весна Кезовић Миљковић.

Ефекти глобалног загревања , екстремне температуре, све учесталије суше и поплаве, део су климатских промена које оштећују културно наследје широм света. О овој теми говорило се и у Трстенику на предавању које је организовао Завичајни музеј, а на којем је предавач био Бојан Бранковић, магистар природних наука који објашњава које од тих промена највише утичу на споменике и културно наслеђе:

„Првеснтвено је ту померање обалске линије услед повећања нивоа мора, а то је услед топљења глечера. И зато имао потапање приобалних делова археолошких налазишта, културолошког наследја , али тако исто и градова који су од великог културолошког значаја. Имамо пример добро чувене Венеције која тоне. У Европи можемо издвојити и Ниборг замак, Данска, и у оквиру Вестминстерског комплекса Викторијину кулу. То су нека веома значајна места која су се нашла на сајту Еуропа ностра који препознаје ове локалитете као најугроженије у том неком материјалном смислу и то од стране климатских промена и климатских екстрема.”

- Да ли су неки локалитети у Србији већ претрпели штету од климатских промена, колко смо ми погођени?

„Ми смо погођени као и цела Европа, е сада зависи од региона о коме се ради. Дакле у Београду имамо зграде Генералштаба које су под утицајем атмосфералија, односно падавина, како снега тако и киша, али и екстремних суша које бележимо током лета којих ранијих година нисмо имали. Можемо од културолошког добра у нашем округу, у Општини Трстеник, издвојити и манастир Љубостињу”, наводи Бојан Бранковић.

На питање да ли се овај проблем довољно препознаје и у Евопи и код нас, и шта су решења Бојан Бранковић одговара: „Дигитализација свакако јесте једно од будућих решења, један вид очувања, очувања сећања на те локалитете. Оно што ми требамо предузети, као појединци, али и са научног и државног аспекта, јесте донети одређене програме и планове, спровести одређена истраживања, како теренска тако и лабораторијска, на који начин најбоље можемо приступити решавању овог проблема.”

Климатске промене јесу тиха претња, али последице могу бити далекосежне. Културно наслеђе је идентитет једног народа и ако га на време не заштитимо, можда нећемо имати у будућности шта да оставимо генерацијама које долазе.