Роботска рехабилитација у Нишу

Церебрална парализа, спинална мишићна атрофија код деце, последице можданог удара, теже повреде кичменог стуба - уз помоћ роботске рехабилитације постају подношљиве дијагнозе. Центар за роботску рехабилитацију "Неуромедик" у Нишу однедавно поседује и најсавременији апарат који први пут покреће сва 3 зглоба ногу чак и код деце од 3 године.

Вања Станковић као превремено рођено дете болује од хроничне бубрежне инсуфицијенције а овде је већ 5 година због церебралне парализе. Суочавање са његовим дијагнозама је било тешко.

“Сем класичне физикалне рехабилитације овога није било, тако да је ружно речено за нас то донекле била радост. Значи кад нешто напредује и техника и све ово је за њега и за нас као породицу корак даље”, каже Милена Станковић, Вањина мама.

Корак даље иде и најсавременији робот јапанске и јужнокорејске производње јер је гејмификован, а због техничких карактеристика могу да га користе деца у најранијем узрасту.

“То значи да практично пацијенти добијају задатке од самог апарата у виду видео анимација видео игара како би сам процес рехабилитације био активнији и добијају учешће од пацијенета а код деце је то посебно важно јер им је сам процес занимљив”, објашњава Милан Ђурић, директор клинике „Неуромедик".

Никола Пешић, супервизор роботске рехабилитације истиче да је највећа предност тог егзоскелетног апарата, односно робота, који се зове Wолкбот је то што пацијент може прећи до хиљаду метара, једини је робот који захвата сва три зглоба доњих екстремитета - зглоб кука, колена и скочног зглоба.

Роботи практично преузимају функцију оштећеног мозга, пацијенти и деца и одрасли уз њихову помоћ уче да ходају, што је неупоредиво теже постићи класичном рехабилитацијом.

“Ви данас не можете особу која је прележала мождани удар која је тежине 90 или 10 кг усправити за ход, за положај за стајање, а камоли да та особа обави нпр. 1000 - 1500 корака током једне терапијске сесије”, наводи Милан Ђурић, директор клинике „Неуромедик".

“Нама значи у смислу што је самосталан, а и њему на првом месту зато што је независтан има он та нека одступања у ходу и честа падања, али је генерално самостално дете захваљујући овој рехабилитацији овде”, наглашава Милена Станковић, Вањина мама.

Ови савремени апарати нажалост нису доступни свима, па нишки центар за роботску рехабилитацију до краја године пацијентима нуди одређене погодности.