Стамница: Шест деценија рада Дома за децу и лица ометена у развоју
Дом за децу и лица ометена у развоју "Др Никола Шуменковић" у Стамници, код Петровца на Млави, обележава 60 година од оснивања, чиме је остварена идеја о нади и прихватању. Како се живи у овој необичној заједници?
Жаклина и Мила годинама живе у Дому за децу и лица ометена у развоју у Стамници код Петровца на Млави. Оне су најбоље другарице, деле љубав према уметности и врло су успешне у томе.
"Цртамо, бојимо, играм фолклор. И глумица сам. Лепо је живети овде у Стамници. али волела бих да идем ускоро кући, довољно сам била овде", тридесетогодишња каже Мила Марјановић, корисница Дома за децу и лица ометена у развоју "Др Никола Шуменковић" Стамница.
Свој кутак слободе и самосталности овде је пронашао и Миленко Полић. Он је задужен за узгој пилића и оваца на економији у оквиру Дома, за шта је освојио и прво место на Бачијади.
“Три јагњета, има овца. Воле да једу јарму и сено. Ја им дајем воду и мерим на вагу. Наше су овце победиле, прво место", наводи Миленко Полић.
Дом "др Никола Шуменковић" ове године обележава шест деценија постојања. Породица Снежане Јовановић кроз четири генерације овде ради од оснивања. Као и сви запослени проживљава успоне и падове са особама које овде живе.
"Ми овај дом сматрамо као нашу другу кућу и тако се и понашамо и опходимо и према раду и према корисницима и то је посебан однос. Они или вас воле или вас не воле. Средина код њих не постоји", напомиње Снежана Јовановић, главна сестра Дома за децу и лица ометена у развоју "Др Никола Шуменковић" Стамница.
Гордана Радосављевић Андрић је обрачунски радник и омиљена је у време исплате џепарца.
"Пет дана пре него што ће бити исплата, они јуре - када ће бити и тако. Једва чекају да добију да би купили шта желе. Обожавају ме, пред џепарац", истиче Гордана.
Дани су им испуњени активностима, одрасле више интересује глума, ручни радови и уметност, а за нове генерације оформљена је компјутерска соба. Пре неколико година укључени су у образовни систем. Од петнаест ученика, део редовно иде у локалну школу, а остали похађају наставу у кућним условима.
"То је један од наших основних циљева, да они достигну свој максимални могући капацитет, да остваре све своје способности, да испоштујемо све њихове жеље и потребе и да радимо на деинституционализацији и њиховом оспособљавању за што самосталнији живот до изласка из установе", објашњава Марина Богдановић, социјални радник.
За многе је ово једини дом и једина породица за коју знају. Зато су за овај јубилеј пожелели да адаптирају управну зграду. Пројекат је спреман.
"То није само управна зграда, то је зграда у којој се налазе полупокретни и непокретни корисници. Зграда у којој се налази наша кухиња у којој се припрема 1200 оброка дневно. Наша вешерница, као и магацински простор. Том реконструкцијом и адаптацијом би ми остварили што боље услове живота за наше кориснике, али и испунили стандарде за домски смештај”, наглашава Ана Томашевић, директорка Дома за децу и лица ометена у развоју "Др Никола Шуменковић".
Дом у Стамници отворен је 1964. године у старим рударским становима са 50 корисника. Данас овде живи 345 деце и људи, од 10 до 90 година.
Коментари