Мање интересовање за садњу шљиве у ваљевском крају

Ове јесени у ваљевском крају мање је засађених садница шљиве. Ретки су већи нови шљивици попут овог у околини Ваљева. На ширење засада утичу ниже откупне цене шљиве, као и стање у воћњацима који су оштећени у елементарним непогодама.

Миливоје Тимотић, из ПССС Ваљево наводи да је у прошлој години на подручју Ваљева значи околних села, отприлке посађено неких 60 до 70 хектара засада шљиве, можда чак и више. Додаје: “Ове ће бити мање можда 30 - 40ха. Оно што је најбитније да се изабере одговарајућа парцела за засад шљиве, значи положај парцеле је јако битан, такође тип земљишта, обавезно да се пре подизања засада уради агрохемијска анализа земљишта".

„Сади стенлеј, сади се лепотица, саде и родну, по мени највише стенлеј. Највећи је проблем наћи радну снагу, то је највећи проблем", наглашава Зоран Ћебић, из Села Бабина Лука код Ваљева.

У једном од најстаријих расадника у Србији у ваљевској Пољпривредној школи припремили су око 10 хиљада садница. На нешто мање интересовање, пре свега за шљивом, утичу и нека народна веровања и обичаје.

„Генерално је мањи број пољопривредника који су заинтересовани за улагање у подизање воћних засада, пре свега шљиве која у претходне две, три године има слабу откупну цену, а што се тиче ове године мало утиче и преступна година односно народно веровање да не треба садити мада то веровање није утемељено у агрономској струци", истиче Никола Спасојевић, професор воћарства и виноградарства Пољопривредној школи Ваљево.

Из ових разлога доста воћара како сазнајемо одлаже садњу и уговарају куповину садница за следећу сезону, па је за очекивати да ће нових засада шљиве у ваљевском крају бити више у наредној години.