Која општина је на врху листе по транспарентности, а која је најлошије рангирана?

Једна од ретких општина која бележи повећање индекса транспарентности је Деспотовац, о буџету се јавно расправља, објављују одлуке скупштине, ажурирају информације на сајту.

‚‚Оно што је највише, ја мислим, допринело да ми будемо на половини, отприлике, те ранг листе, а чуо сам да смо били негде при дну, то је сама комуникација, директна комуникација са грађанима, мој кабинет свакодневно прима грађане и заиста гледамо да решавамо проблеме”, каже Златко Марјановић, председник општине Деспотовац.

Најбољи резултати су у Рашком, Нови Пазар је најбољи у Србији, а најслабији у Пчињском округу. Врање, као центар округа, је на седмом месту, док је већина општина на дну табеле. Најслабије су рангирани Бујановац и Прешево, нису показали транспарентност, ни жељу да за РТС коментаришу истраживање, за разлику од Трговишта и Гаџиног Хана.

“Сматрамо да смо неправедно можда оцењени са ниском оценом на овој листи, што се тиче општине ми се трудимо и ажурирамо дневно податке, наша обавеза јесте, односно то је неки план, да се у наредном периоду сајт прилагоди, да буде приступачнији и лакше доступан грађанима”, каже Александар Ранђеловић, начелник општинске Управе Гаџин Хан.

Са мештанима Гаџиног Хана и Трговишта разговарају свакодневно, то је предност малих средина.

‚‚Много брже, јер се ми сви познајемо, као једна кућа смо, и сад да улегнем у Услужни центар за 5 минута готово”, каже једна грађанка, а друга додаје „Доступно је све, и на сајту и ту кад одемо исто, све је пријатно.”

‚‚Слободно могу рећи да ћемо се потрудити да у наредном периоду са сарадницима будемо тим који ће мало боље радити ка побољшању индекса транспарентности”, каже Наташа Манасијевић, председница општине Трговиште.

‚‚Због лоше комуникације и лоше интернет везе нисмо били у могућности да грађанима пружимо све могућности, како је интернет појачан и услуге су доступније”, каже Милош Ђорђевић, заменик председника СО Трговиште.

Није било напретка транспарентности једница локалне самоуправе у односу на прошло истраживање, кажу у организацији Транспарентност Србија.

“Хајде да кажем да је то још и добро, како смо стрепили да би могло бити, с обзиром да су многе општине и градови били на режиму привременог финансирања, ми јесмо оцењивали и те привремене буџете, уместо регуларних, али су изостали многи елементи јавних расправа и о буџету и о другим документима”, наводи Златко Минић ,координатор истраживања, Транспарентност Србија.

Све општине добиле су извештај са упутством, шта могу да ураде ако желе да напредују, за неке индикаторе потребан је само један документ, а неки захтевају додатно ангажовање. За даљи напредак препоручују прописивање обавеза или процедура на нивоу републике.