Како живи канадска породица у Срему

Енглески и српски, укрштају су у дому Галуцо. Са Сремцима и комшијама, најбоље се споразумева двадесетвогодишњи Џулијан, који је наш језик добро говори. Труди се да га научи и његова породица.

“Овде морам да причам српски, кад смо дошли, мало је тешко било, знали смо основне ствари у продавници, ресторану, и то. Али, да разговарам као сад, нисам могао уопште. Од комшије Марка сам научио највише, јер он воли да прича. Ако ја нисам нешто разумео, он само каже нешто друго. И сад могу да причам много лаганије због тога”, наводи Џулијан Галуцо из Јарка.

Град у Канади са 200.000 становника, заменили су Јарком у Срему у којем живи око 2.000 мештана. У наручју младог брачног пара, двогодишњи Емилијо и осам месеци стар Јован.

“Сви воле да ти помогну, да ти причају. Да зна како си ти, шта имаш. Ја највише људе волим у Србији”, истиче Џулијан. На питање - како му се допада српска храна, одговара: „Кад сам дошао имао сам 60 килограма, сад имам сто десет, ето, све јасно”.

“Волим све, храну, људе. Језик је тежак, али га учим полако”, каже Џесика Галуцо.

Ђулијан је веб дизајнер и ради четири дана у седмици. Уз помоћ комшија, у дворишту је од објекта за чување кукуруза, направио канцеларију.

“Ја сам радио у соби где сад мој син спава, и требала ми је канцеларија. Ја сам хтео да израдим нешто ново, и онда ја видим котобању, и кажем, ајде комшо дођи ти код мене да видиш јел може ово да буде канцеларија, каже, па може, може”, прича Џулијан Галуцо.

Воли да се дружи и упознаје људе, и да купује на пијаци и вашару.

Каже да је на вашару у Руми био бар пет пута. „Одлично је, увек има нешто занимљиво”, додаје.

Људе и живот у Србији, Џулијан промовише на друштвеним мрежама. У Срему их посећују Џесикини родитељи, а они у Канаду сада одлазе само као гости.