Како је у селу Звезд замирисало прадедино имање

Од јесени, руже се одмарају, али не и производачи, јер, у пласетенику, увек има посла. Како се биљке орезују и прихрањују, Слободан Џагић, научио је у Пољопривредној школи, док је таленат и љубав, како каже, наследио од прадеде Љубе.

“У овом периоду, завршава се последња берба и последње коло цветања ружа када их припремамо већ полако за зимски сан. Сада имам 6.500 садница ружа, када сам почијао, имао сам 1.200 садница. Ове пластенике које видите иза мене, сам правио сам, уз помоћ своје породице”, наводи Слободан Џагић, производјач цвећа.

Још у средњој школи, Слободан се истицао знањем и талентом. Некада је награде доносио са Републичких такмичења ученика, а данас са домаћих и међународних фестивала. Породица у Шапцу је имала разрађен посао, али је он ипак желео да следи свој сан и производи руже.

“На овом месту некада је био коров, а сада, захвљајујући Слободану, сада расте и мирише цвеће”, наглашава Драгиша Шуманац, село Звезд.

Ранка Лазаревић каже да је одговоран, вредан, педантан и додаје: “Када се он вратио, многи су млади одлучили да остану у селу, да наставе његовим стопама”.

Јесен је најбоље годишње доба за уређење дворишта. Листопадно дрвеће, воћне саднице и четинаре, неопходно је добро заштитити од ветра и предстојећих мразева.

“Ову крушку је калемио мој прадеда и остала је као симбол расадничарства у нашем дворишту. Биљке, као и људи су различите, када је љубав према селу јака, није тешко устати ни у 5 ујутру, ни остајати у пластеницима кад су температуре преко 40 степени, а и касно увече заливати до 10, 11”, истиче Слободан Џагић, произвођач цвећа.

Осим имања, Слободан је обновио и прадедину кућу. Све што заради, улаже у производњу и уређење етно кутка у дворишту. Жеља му је да се хектар земље у Звезду забели од пластеника и да капије домаћинства отвори за све који хоће да науче нешто више о хортикултури.