Врњачка Бања: Од римског извора, преко монденског места и синдикалног лечилишта, до модерног туристичког центра

Најстарији докази о животу у врњачком крају пронађени су у Селу Врњци. Крајем осамдесетих година прошлог века, у близини Западне Мораве, археолози су открили остатке насеља, посуђе, оруђе, фигурине. Сведочанства о животу земљорадничке заједнице винчанске културе. А докази о првом коришћењу благодети лековите воде откривени су приликом каптаже топлог минералног извора.

“Чијом изградњом је руководио врњачки инжењер Васа Поповић. Пронађена је греда са Римског извора. И преко 200 новичића који се датују од 1. до 4. века нове ере. Што нам говори о томе да су Римске легије овде долазиле и Римљани су користили врњачке минералне изворе још тада”, каже Марко Вељковић, историчар.

Са Турцима је дошло затишије, а српска револуција поставила је темеље и за револуцију Врњачке Бање. На позив Милоша Обреновића, барон Хердер је дошао да процени рудно богатство Србије. Испитивао је и минералне воде. Анализа врњачке први пут је објављена 1845.

“Врњачка Бања је најстарија и најистраженија бања на нашим просторима. Захваљујући томе, Врњачкој бањи је припало и прво место у националном атласу Србије где је прикана карта свих термалних вода на територији Србије”, наводи др Дејан Барјактаровић, Геолошки завод Србије.

Прича о лековитости воде почела је да иде од уста до уста. Тренутак када је дошла до ушију Павла Мутавџића, преломни је за развој модерног лешилишта. Јер је, бањска вода, по препоруци др. Јосифа Панчића, Павлу изечила, у то време познат, оток црне џигерице.

“У Крушевцу је био један скуп који је организовао тадашњи начелник округа Крушевачког Павле Мутавџић. Он је прикупио богате, виђеније људе из Крушевца, Трстеника и Краљева и 1868. године је формирано Основателно фундаторско друштво лековите кисело вруће воде у Врњцима”, каже Огњен Топаловић, публициста и хроничар Врњачке Бање.

Добровољним прилозима имућних средили су простор око извора и направили два базена. Почели су да откупљују земљиште и довели прве туристе. У бирократизованом друштву више нису могли. У години када је Србија поново постала Краљевина, бања у Врњцима прешла је у државне руке.

“И тада су почели да се граде такозвани квартири. Квартири, то су зграде овако издужене са наткривеном терасом и улазило се као у возу у собе. Направљена је државна гостионица и ту је била чак и једна мала сала где су се изводиле и неке мале позоришне представе. То је време када долази генерал Белимарковић у Врњачкиу Бању. Он је први водовод направио свој приватни и део је на захтев Врњачке општине, део је воде дао Бањи”, наводи Огњен Топаловић, публициста и хроничар Врњачке Бање.

У Врњце долазе инжењери са запада. Граде се пансиони и хотели, отварају ординације и санаторијуми, ничу први паркови. Каптажа нових извора пре тачно једног века учврстила је темељ туристичког пијадестала на који се Бања пела.

“Иницијална врњачка вода била је много јака. То се умирало ако се много попије. Имала је много електролита. Е они су радили овде те каптаже, на чијем је челу био директор Карлових вари, радиле су немачке фирме. И та се вода помешала, мало слабија, мало јача и добила се хомеотерма. То је вода од 36 степени”, каже Огњен Топаловић, публициста и хроничар Врњачке Бање.

Највећем развоју бање тридесетих година прошлог века допринели су државни кредит, богати инвеститори и гости али и преко 130 занатских и трговачких радњи, богат културни живот. После Другог светског рата ценила се масовност која је писала нову историју бање. Много тога се мења и данас - лековити извори остају неми сведоци свих времена.