Купиново: Обнова куће од земље

Сунчано време и оптимална температура овог октобра, идеални су услови за довршетак конзервације и адаптације старог објекта у етно-домаћинству у Купинову, где је седиште Туристичке организације Пећинци. Радови не би били толико интересантни посeтиоцима, да није реч о кући од земље, коју обнавља архитекта Ивана Ракарић.

Лице окућнице Путник у Купинову, у туристима познатом етно дворишту окупаном зеленилом и сунцем, биће подмлађено као некада, природним материјалима. Специјализована за обнову старих кућа и народну архитектуру, Ивана Ракарић, за нове зидове старог вајата, користи земљу, плеву и сламу.

“Земљу смо донели са Фрушке горе, то је лес и глина, у одређеном саставу, земља је у праху, ми је мешамо и сада за сваки слој, земљу коју наносимо морате да правите тачно одређену мешаваину. За најгрубље слојеве користимо сецкану сламу и плеву и како се приближавамо вишим, финијим слојевима, тако уситњавамо мешавину”, објашњава Ивана Ракарић, мастер инг архитектуре. “Када стигнете до завршне обраде, то спада у један уметнички рад тако да је потребно и стрпљења и љубави и ја обожавам да радим са тим природним материјалима”, истиче Ивана.

Неопходни су и песак и креч за завршну белину, додаје Ивана, као и лепо време за сушење. Како је у овом објекту седиште Туристичке организације Пећинаца, мотивација у послу су јој најмлађи туристи, који уживају у радионицама и простору где се грле природа и историја.

“Ни ми нисмо знали каква је унутрашњост ових столетних зидова, кућа је стара 200 година и ти природни материјали, тај ћерпич, та глина, та земља која је била у додиру само са сунцем и која је била пуна минерала, заиста је интересантна и да је деца пипну, а некако ми је драго да ћемо ми боравити у једном таквом простору”, наводи Љубица Бошковић, директорка ТО Пећинци.

Деца кажу да су сазнала пуно ствари, свидело им се јер су били природни предмети, попут цигле од блата и сена.

Другар додаје: “Играли смо разне игре! Их, како је лепо овде у природи! Слажем се са мојих другом да је овде боље него у Београду, зато што овде има више траве и природе”.

“Воле да се друже, да сликају, да цртају и да се друже са пластелином, али нема ништа док не додирну блато, и воду и глину, значи, то је њима ужитак”, истиче Сања Величковић, учитељица у ОШ “Краљ Александар Први”, Нови Београд.

Радови ће, овде кажу, бити завршени за десетак дана. По старим методама градње, објекат ће тако добити нови живот кроз векове, у загрљају Саве и Обедске баре, неолита и 21.века, међу столетним шумама где и дрвеће има свој говор.