Kрагујевац: У Шумарицама сећање на масовно стрељање цивила и ђака у Другом светском рату
У оквиру обележавања Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату, данас је у Шумарицама одржан Велики школски час, на ком је изведена поема "Лекције из памћења", Драгана Хамовића. Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године - један је од највећих ратних злочина немачке војске у Другом светском рату на територији бивше Југославије. Тог дана су немачке окупационе снаге у Крагујевцу стрељале око 3.000 недужних цивила, међу којима и око 300 ђака и наставника тадашње Мушке гимназије.
Тог 21. октобра од 7 ујутру до касних поподневних часова Шумарицама је непрестано одјекивала рафална паљба, а онда је све утихнуло. Квота од 2300 стрељаних, према процени мајора Кенига, била је испуњена. Сахрањивање је трајало данима. Међутим, током ноћи, мајке и жене стрељаних успевале су да додју до Шумарица, где су тражиле своје мртве.
"За породице које су изгубиле своју децу и уопште најмилије, Немци су издали наредбу, односно забрану посећивања гробова да се не би туговало на начин који не одговарa том окупационом систему, апарату”, каже Кристина Јоргић Степановић, кустос Музеја "21 Октобар”.
Злокобни облак над Крагујевцем надвио још који дан раније. 17. октобра предстојништво градске полиције упутило је директорима школа наредбу да доставе спискове ученика шестог и седмог разреда, из Прве мушке гимназије изведена су по два одељења младића од 16 до 18 и одведени у топовске шупе, међу њима су браћа Миша и Паја Јовановић стрељани 20 октобра. Не надајући се прераној смрти писали су оцу који је истог дана одведен са посла.
"Тата, ја и Миша смо у топовским шупама. Донеси нам ручак, неки џемпер и неки ћилим. Донеси нам у теглици пекмез. Паја”, писало је у Пајином писму оцу.
Мишин и Пајин тата стрељан је сутрадан. Синове и мужа, након масакра, са другим женама тражила је Виторија Ивановић. Неко јој је рекао где су убијени и сву тројицу је нашла. О томе сведочи њена унука, Славица Петковић из Крагујевца.
“Те ноћи кад је било стрељање оседела је, ја сам је као дете запамтила седу и о њој носим заиста некако посебне успомене у односу на све остале, јер сам расла уз ту причу о трагедији коју је преживела”, каже Славица Петковић.
“Трагедију, можда, најбоље осликава и чињеница да је око 2100 деце остало практично без једног родитеља, остали су без очева док се 20-оро деце родило после смрти својих очева”, наводи Кристина Јоргић Степановић, кустос Музеја "21 Октобар".
Први јавни помен жртвама стрељања, немачке власти одобриле су 4. априла 1942. На трећу годишњицу 21. октобра 1944. Крагујевац је ослобођен. Прво опело у Шумарицама одржано је сутрадан. Одмах након тога, породице су почеле да обележавају гробове по вековним обичајима.
“Шумарице су биле једно велико гробље, крстаче су биле на хумкама, њих данас нема оне су уклоњене по формирању спомен парка. Постоје многобројне фотографије где су породице комплетне излазиле на парастосе”, каже Кристина Јоргић Степановић, кустос Музеја "21 Октобар".
И сада најближи потомци сваке године положе цвеже и запале свеће поред споменика трагично настрадалима. О томе ће заувек сведочити Шумарице. Кроз сваки ветар чује се ехо рафала и лелек мајки Крагујевца.
Коментари